Dobrovoljci na Peloponezu

Gradonačelnik Zahara na zapadu Peleponeza, ovog leta poslaće dobrovoljce i sezonske radnike da patroliliraju šumom. Na vatrogasce više ne može da se osloni. U Grčkoj još uvek nedostaje najmanje 4.000 vatrogasaca. Više pažnje i ekološke svesti dobro bi došlo i građanima, kaže novinar Tasos Teloglu

"Ljudi grade tamo, gde požele, bacaju smeće gde hoće, većinom u šumu, kao i pre. Po tom pitanju malo se šta promenilo posle prošlogodišnje velike katastrofe".

Stroga kontrola izgorelih površina

Prema nezvaničnim podacima, u Grčkoj ima nekoliko hiljada divljih deponija smeća. Vlada se obavezala da do kraja godine broj deponija smanji na nekoliko stotina. U suprotnom moraće da plati kaznu u kasu Evropske unije. Portparol Vlade tvrdi da su građani bolje informisani u odnosu na prošlu godinu. Regruti su u vojsci prošli posebnu obuku o šumskim požarima. Sada je, tvrdi portparol, ukinut i običaj kojim je zapaljeni šumski teren korišćen kao građevinsko zemljište.

Prvi čovek Vlade obećao je još prošle godine da će sav teren, koji je nekada bio pokriven šumom, ponovo biti pošumljen. Predstavnici opozicije su, međutim, skeptični. Smatraju da je Grčkoj u ovom momentu najpotrebnija stroga kontrola izgorelih površina, da u suprotnom, ne bi bile unovčene. Lov bi trebalo da bude zabranjen izvesno vreme da bi i životinje mogle da se oporave. Mesta koja su bila izložena požarima, ne bi smela ponovo da planu.

Dve do tri godine za oporavak

I za članove Svetske organizacije za zaštitu okoline osnovni moto je: "Pažnja!". Špekulacije sa zemljištem posle požara morale bi napokon da prestanu. To je, kažu, bitnije od ponovnog pošumljavanja.

"Najveći deo izgorele površine su bile šume, koje bi u narednih pet do deset godina trebalo da budu oporavljene od prethodnog požara. A tu su i životinje, koje bi trebalo postepeno da se vraćaju", kaže jedan od aktivista organizacije.

Prirodu ne bi trebalo dirati naredne dve do tri godine kako bi mogla da se postepeno oporavi, apeluju iz Organizacije za zaštitu okoline. Brigu im zadaje i činjenica da je većina nadležnih institucija i dalje ostala potpuno nekoordinirana. Brine ih, međutim, i pasivnost ljudi. Građani su, kažu, ti koji snose najveću odgovornost. Vlada čini ono što žele ljudi. Ne postoji dobra ili loša vlada. Svaki pojedinac treba da se brine o svojoj okolini.