„Dobrovoljna“ kastracija u nemačkim zatvorima

Odbor za sprečavanje mučenja pri Savetu Europe u svom izveštaju o stanju u kaznenim ustanovama, od Nemačke traži da ukine dobrovoljne hirurške kastracije osuđenika za seksualne delikte. Zahvati takve vrste su „unakažavanje, oni su nepovratni i nisu medicinski nužni“, piše u izveštaju objavljenom u sredu u Strazburu.

Austrijska članica odbora za sprečavanje mučenja, Julia Kozma upozorava da je to inače „vrlo zastarjela metoda. Već krajem šezdesetih godina je većina zemalja Evrope ukinula tu metodu, ne na kraju i zbog naučnih nalaza prema kojima takva hirurška kastracija nije nikakvo jamstvo za izlečenje ili nestanak nastranih polnih poriva.“

Pa i Nemci to rade!

Isprva je ovaj odbor Saveta Europe oštro napao Češku u kojoj je praksa kastracije takvih kažnjenika vrlo raširena. „Vlada Češke nas je tada upozorila da i u Nemačkoj i dalje postoji mogućnost dobrovoljne kastracije.“ Naravno, ovaj odbor se onda morao pozabaviti i ovom zemljom i zaista je u 2010. godini u Nemačkoj naišao na dva slučaja kastracije kažnjenika. Prema procenama, u ovoj zemlji se sprovodi oko pet kastracija godišnje i time je Nemačka među retkim zemljama koja predviđa takvu meru za osuđenike.

Na upit nemačkoj vladi, Berlin je pre svega upozorio da kastracija nipošto nije oblik kažnjavanja osuđenih. Zakon koji omogućava takvu metodu je iz 1969. i kastracija je zabranjena kažnjenicima mlađim od 25 godina. Uopšte, osobe koje žele biti kastrirane smeju biti podvrgnute takvom zahvatu „samo ako je ta metoda medicinski smislena, na primer za olakšavanje tegoba u teškim bolestima, duševnim smetnjama ili patnjama koje su povezane s nenormalnim polnim nagonom pogođenih“, piše u stavu nemačke vlade.

Dobrovoljna i „dobrovoljna“ kastracija

Ali, zatvorska svakodnevnica ipak izgleda drugačije od ovih stavova nemačkih zakonodavaca. Osuđenici za polne zločine poput silovanja – posebno ako su već po drugi put osuđeni za isto nedelo, vrlo dobro znaju kako im „dobrovoljna“ kastracija uveliko može pomoći za prevremeno puštanje iz zatvora.

Julia Kozma pak upozorava da zapravo i taj argument – uopšte nema smisla: „Problem pre svega leži u glavama, a ne u polnim organima ljudi. Zato radije predlažemo psihijatrijski ili psihološki tretman za takve osuđenike gde se problem možda može rešiti i korišćenjem određenih medikamenata.“

S druge strane, zapravo je svejedno da li se koristi skalpel ili hemija – ako je cilj potpuna kastracija. Na primer u Poljskoj su od 2009. sudovi čak obavezni da pedofile upute na hemijsku kastraciju. Odbor Saveta Evrope je svestan da ima i novih težnji povratku u Srednji vek – i da gotovo nema šansi da se na nivou čitave Evrope postignu isti standardi, zaključuje Kozma. „Ali ima određenih osnovnih vrednosti ljudskog prava kojih se moramo držati. Nemačka, baš kao i Poljska, Češka ili neka druga zemlja članica, obavezala se da se prema nikome neće odnositi neljudski niti ga izložiti ponižavanju.“

Autori: Ralf Bozen / Anđelko Šubić
Odg. urednik: Nemanja Rujević