Dogovor ili potop

Volja da se usvoji zajednička politika dodele azila postoji već deset godina. Reč je o strategiji koja bi omogućila da se bolje reguliše useljavanje i pravednije podeli teret prihvatanja onih koji traže azil. Na sastanku na vrhu 1999. godine u Tampereu u Finskoj članice su se prvi put izjasnile za zajednički sistem dodele azila, pet godina kasnije usvojen je „Haški program“ kojim su definisani standardi prihvata azilanata i određeno koja zemlja je za šta odgovorna.

Završni dogovori

Trenutno se radi na poslednjim projektima u okviru tog programa i na jesen bi u Stokholmu, Švedska će tada biti predsedavajuća u EU, trebalo da bude usvojen novi „petogodišnji plan“ politike dodele azila.

Cilj celog procesa harmonizacije jeste usklađivanje postupaka u okviru EU kako se azilantima više ne bi isplatilo da putuju u određenu zemlju i tamo podnose zahtev za azil. Namera je i da se obezbedi pristojan smeštaj za podnosioce zahteva za azil kako sa italijanskog ostrva Lampeduze ili iz Grčke ne bi stizali izveštaji koji izazivaju ogorčenje u javnosti.

Najzad, reč je o nadležnosti za azilante i njihovoj raspodeli među članicama. Trenutno, najveći deo tereta nose Grčka, Malta, Italija i Španija kuda čamcima i stiže najveći broj izbeglica.

Nemačke primedbe

Početkom devedesetih godina najveći teret nosila je Nemačka – u zemlji je tada bilo oko pola miliona izbeglica zahvaljujući socijalnoj pomoći koju su dobijali i pravu da se njihov zahtev za azil uzme u razmatranje ma odakle dolazili. Do danas, broj podnosilaca zahteva smanjen je na 154 hiljade.

Međutim, nemački političari upozoravaju da bi se promenama koje predlože Evropska komisija širom otvorila vrata azilantima i da bi se mogle ponoviti devedesete godine.

Zahvaljujući jednoj od tih promena izbeglice bi bile izjednačene sa primaocima socijalne pomoći za dugotrajno nezaposlene, poznate pod imenom Harc 4. Kako piše "Frankfurter algemajne cajtung" u Savezu nemačkih gradova i komuna su uspaničeni i kažu: “Ukoliko bi ta odluka bila usvojena troškovi za nas porasli bi za najmanje pola milijarde evra“.

Upozorava se i da bi znatno porasla birokratija, jer se predviđa osnivanje nove kancelarije u Briselu koja bi koordinisala politiku azila u EU.

Već prilikom pripreme promena nemački ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble pisao je Evropskoj komisiji i upozorio da predlozi ne mogu da budu prihvaćeni u prvobitnom obliku, ali je pismo ostalo bez odgovora.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović