Dogovor u EU bez Britanaca

Sedamnaest država evro-zone hoće da zaključe posebni sporazum kako bi se suprotstavili dužničkoj krizi, šest drugih država EU se tome priključuju. To je saopštio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej na samitu u Briselu u petak ujutru. Pre toga je propao pokušaj da se postigne saglasnost svih 27 članica o promeni ugovora EU.

Nekoliko bitnih zahteva Nemačke i Francuske prošlo je na samitu, ali je za sada propala promena ugovora za 27 država Evropske unije. Sada 17 država evro-zone i šest drugih zemalja hoće da zaključe sopstveni sporazum.

Šefovi država i vlada prihvatili su uvođenje nacionalnih kočnica za dugove i kvazi automatskih sankcija protiv zemalja sa deficitom, baš kako su skoro kategorično zahtevali nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Nikola Sarkozi. trajni Fond za spas evra (ESM) trebalo bi da bude spreman još ranije nego što je planirano, naime u leto 2012. Države EU takođe žele da MMF daju 200 milijardi evra kredita, kako bi pomogao dužničkim zemljama. Trenutno nema govora o zajedničkim evro-obveznicama. A baš je to posebno Angeli Merkel bilo važno.

Sarkozi: London ne bi u evro-zonu, ali bi da učestvuje u odlukama o evru

Kao „najčistije rešenje“ važila je promena evropskih ugovora. Odnosilo bi se na svih 27 država Evropske unije i sve njene institucije. Šef Evropske komisije Žoze-Manuel Barozo koji se vrlo zalagao za to, rano jutros je rekao: „Naravno da smo pre bili za jednoglasni dogovor, ali to nije bilo moguće. Otuda, verujem da je jedina alternativa bio ovaj međudržavni ugovor.“

Promena Ugovora zahtevala bi dug proces ratifikacije, a u nekim zemljama i referendum sa neizvesnim ishodom. Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej čak vidi prednosti u sadašnjem rešenju: „Za međudržavni ugovor se mnogo brže dobije saglasnost i ratifikacija. Verujem da je tempo vrlo važan za jačanje verodostojnosti.“

Najvažniji razlog zbog kojeg se, za sada, odustalo od promene ugovora zove se Dejvid Kameron. Britanski premijer zahtevao je posebnu zaštitu za britansku finansijsku branšu, na primer, izuzeće od primene regulacionih odredbi ili planiranog poreza na finansijske transakcije. Ali Angela Merkel i Nikola Sarkozi nisu hteli da se upuštaju u te posebne želje.

Sarkozi ne može da shvati poziciju britanske vlade, koja se svesno drži podalje od evra: „To je izbor naših britanskih prijatelja i mi to poštujemo, ali oni takođe ne mogu nama ništa da prebacuju. Ne može se s jedne strane zahtevati klauzula kako se ne bi uveo evro, a s druge strane tražiti da se učestvuje u svim odlukama koje se tiču evra, kojeg ne samo da ne žele, nego ga i kritikuju.“

Kameron: Nikada nećemo ući u evro-zonu i odustati od suvereniteta

S obzirom da su sada Britanci „van igre“, moglo bi da dođe do pogoršavanja atmosfere. Sam Kameron prkosno je pred novinarima izjavio: „Nikada nećemo pristupiti evro-zoni. Nikada nećemo odustati od suvereniteta, kao što moraju te zemlje kako bi pristupile fiskalnoj uniji.“

Svejedno da li će sada evro-zoni poći za rukom da kontroliše krizu, podela u Evropskoj uniji će se u svakom slučaju pooštriti.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković