Dokumenta otkrivaju Gadafijeve veze sa CIA

Predsednik Prelaznog nacionalnog saveta Mustafa Abdeldžalil više puta je ponovio da pristalice Muamera Gadafija širom zemlje imaju rok do 10. septembra da polože oružje, ali je jedan lokalni zvaničnik iz Šišana izjavio da ultimatum za Bani Valid ističe danas.
 
Predstavnik Prelaznog saveta za tu oblast Mahmud Abdelaziz rekao je da će ofanziva na taj grad biti izvedena tokom noći. "Gadafijeve snage pokušale su sinoć da izađu iz grada. Naši borci su odgovorili na vatru, kratka borba trajala je svega nekoliko minuta", rekao je on danas tvrdeći da se linija fronta približila na oko 15 do 20 kilometara severno od Bani Valida.
 
"Pregovori između Gadafijevih i naših snaga su prekinuti. Ti ljudi nisu ozbiljni. Dva puta su nam obećali da će se predati ali to nisu poštovali. U stvari su iskoristili situaciju kako bi se bolje utvrdili", ispričao je komandant kontrolnog punkta u Šišanu.
 
Ministar unutrašnjih poslova tranzicione vlade Ahmed Džarat izrazio je uverenje da će pobunjenici osvojiti Bani Valid "danas ili sutra", ne precizirajući međutim, zašto pobunjenici ne poštuju rokove koje je dao Mustafa Abdeldžalil. Prema informacijama  kojima raspolažu pobunjenici u Bani Validu se nalaze bivši visoki funkcioneri Gadafijevog režima, a najverovatnije i Gadafijev sin Saadi.

Tajna dokumenta izašla na videlo

Arhivi otkriveni u libijskoj vladinoj zgradi u Tripoliju pokazuju uske veze u prošlosti između američkih, britanskih i obaveštajnih službi režima Moamera Gadafija. London i Vašington za sada ne reaguju na ove tvrdnje.
 
Za vreme administracije bivšeg predsednika SAD Džordža Buša, CIA je isporučila osumnjičene teroriste Gadafijevom režimu, sugerišući im koja pitanja Libijci treba da im postave, tvrdi Vol strit žurnal, pozivajući se na dokumente otkrivene u sedištu libijske Agencije za spoljnu bezbednost.
 
Libijske službe je u to vreme vodio Musa Kusa. On je šef obaveštajne službe bio od 1994. do 2009. godine, potom šef diplomatije i blizak saradnik Gadadija. Musa Kusa se priključio pobunjenicima pre nego što je otišao u London 30. marta ove godine.
 
CIA je 2004. godine uspostavila "trajno prisustvo" u Libiji, kako je naveo visoki zvaničnik CIA Stiven Keps u pismu Kusi. To pismo je nađeno u arhivima libijske bezbednosti. Navodeći uske veze dve službe, pismo počinje s "Dragi Musa" i potpisan je sa "Stiv", navodi Vol strit žurnal.
 
Jedan neimenovani američki zvaničnik je naveo da je u to vreme Libija pokušavala da ukine izolaciju koju joj je nametnuo Zapad. "SAD su 2004. godine uspele da ubede libijsku vladu da odustane od programa nuklearnog oružja i da pomogne hapšenje terorista koji su želeli da napadnu SAD", dodao je zvaničnik.
 
Sve te dokumente otkrili su predstavnici organizacije za zaštitu ljudskih prava Hjuman Rajts Voč, koji su američkim medijima dostavili kopije.

Britanija ne reaguje na pronađena tajna dokumenta

Šef britanske diplomatije Vilijem Hejg odbio je da bude uvučen u priču o tajnim libijskim dokumentima u kojima se govori o saradnji britanskih i libijskih tajnih službi, rekavši da se to odnosi na prethodne vlade.

"Po pitanju tih novih otkrića, oni su povezani s periodom prethodnih vlada, tako da ja nemam saznanja o tome šta se dešavalo iza scene u to vreme", rekao je Hejg i dodao da on ne može da komentariše te obaveštajne stvari, kao ni bilo koje druga obaveštajna pitanja, jer kada bi se jednom počelo ne bi bilo kraja.

Ono na šta smo mi fokusirani sada je dostaviti neophodnu pomoć Libiji, obezbediti još priznanja Privremenog nacionalnog saveta, učiniti da se zamrznuta sredstva odblokiraju kako bi se izbegli bilo kakvi humanitarni problemi u Libiji, rekao je Hejg.

Predstavnik Forejn ofisa u Londonu rekao je AFP-u da je "dugoročna politika vlade da ne komentariše obaveštajna pitanja".

U pronađenim dokumentima u Tripoliju navodi se pored ostalog i da je kancelarija bivšeg premijera Tonija Blera tražila da se sastanak 2004. godine sa Gadafijem u Tripoliju održi u beduinskom šatoru.

Kuba povlači ambasadora iz Tripolija

Kuba je saopštila da povlači svog ambasadora iz diplomatske misije u Libiji i ponovila da ne priznaje pobunjeničku prelaznu vlast.
 
Kubansko ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju je kritikovalo vojnu intervenciju NATO-a kojom je pomognuta borba pobunjenika protiv režima Moamera Gadafija i navelo da je u bombardovanju poginulo više hiljada civila.

rojters/afp/tanjug/beta/dr/jil