Dokumentarni filmovi na Berlinalu

Kašmir je decenijama krizni region u kome se arhineprijatelji Pakistan i Indija bore oko prava na zastupanje njegovih interesa i interesa pretežno muslimanskog stanovništva. Udi Aloni kaže:

„Film je politički u „divljem“ smislu te reči. Nije reč o čavrljanju na zabavi, nego o mirovnoj politici. Politici ljudi, politici potčinjenih. Zamislite, ja sam Izraelac i Jevrejin. Moja poruka jeste: uspostaviti istinsku solidarnost sa nenasilnim muslimanima širom sveta. Imam utisak da svet koristi Jevreje u borbi protiv Islama. Verujem da su Jevreji i muslimani braća“.

Film „Moje srce vidi svet crno - ljubav u Kabulu“ takođe obrađuje temu orijentacije u današnjem svetu. Nemačka rediteljka Helga Rajdemajster je pet godina radila na dokumentarnom filmu i uspela je prikaže neverovatnu bliskost glavnih protagonista. Reč je od jednom paru koji sanja o zajedničkom životu.

Vera u promene

No, na njihovom putu do ostvarenja tog sna isprečilo se mnogo problema. Rediteljka kaže: „Moji likovi su tipični predstavnici progresivnog dela društva. Oni su otvoreni, srdačni i veruju u promene. Žele sami da upravljaju svojim životima i ne žele da se potčinjavaju plemenskim i porodičnim zakonima i ritualima. Oni važe za neprilagođene.“

Filmski par se viđa onoliko često koliko je to moguće. Ipak, otac glavne junakinje Šaime otežava njen razvod od čoveka koji ju je kupio kao četvrtu ženu. Hoseinova majka je protiv veze, jer se plaši krvne osvete i polazi od činjenice da njen sin nije u stanju da izdržava porodicu. Naime, beda ga je naterala da se bori sa talibanima. Kući se vratio potpuno nepokretan.

Hosein kaže da se u avganistanskom društvu stalno govori o religiji i tradiciji a da je zapravo reč o novcu. „On ima sjajan pogled na stvari a nije u mogućnosti da čita. Činjenica da on sve zna mene oduševljava“, kaže reditelja filma.