Dopingom pobeđivali kapitalizam
3. oktobar 2010.
„Lista mrtvih je podugačka, ima hendikepirane dece, teških hormonalnih poremećaja, mnogo slučajeva raka, kod muškaraca pre svega leukemije, kod žena je često bilo teških slučajeva virilizacije, dakle izražajne muškobanjastosti“, priča bivša sprinterka Ines Gajpel.
Sportski uspesi bili su politički zadatak. Funkcionerima su pobede u sportu bile znak pobede socijalizma nad kapitalizmom. „Od 1966. se u DDR-u masovno davao doping. A najkasnije 1969. godine dopingovalo se u svim olimpijskim disciplinama“, kaže istoričar Hans Joakim Tajhler. On je pomno istraživao doping u DDR-u i vrlo dobro zna kako se sve odvijalo.
Doping i u Zapadnoj Nemačkoj
„Na papiru je to bio strogo naučni sistem dopinga. Doping je bio upisivan u individualni plan treninga. Klubovi, udruženja, treneri sve je to bilo koordinisano. Pre 1990. testovi na doping se nisu pravili na treninzima, već samo na takmičenjima. Tako su sportisti mogli nekažnjeno da se dopinguju. Pred odlazak na takmičenje bi se onda konstatovalo kod koga su nedozvoljene supstance razgrađane, a kod koga nisu – taj onda ne bi dobijao dozvolu da izađe iz zemlje“, kaže Tajhler.
Posle ujedinjena, 170 bivših sportista je svoje trenere i klubove izvelo pred sud. Procese su dobili, kao i obeštećenje od po 9250 evra. Međutim doping nije bio prisutan samo u DDR-u. I u Zapadanoj Nemačkoj 70-ih i 80-ih godina doping je bio tolerisan, u slučaju da je bio na lekarski recept, dakle pod kontrolom.
Autorke: Franciska Šmit / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković