Pola veka od godina potpisivanja Sporazuma o saradnji sa Korejom

Postoje pitanja na koje Đe-Un Kim više ne može da odgovara. „Otkud tako dobro govorite nemački? Hoćete li ovde zauvek ostati ili razmišljate o povratku u domovinu?“ Ako se ona ipak nametnu, 38-godišnja Nemica, korejskog porekla obično odgovara: „Mislite na povratak u Berlin-Tirgarten ili Berlin-Špandau?“ Potom obično usledi smeh i priča o poreklu i integraciji. Ona ipak ne smatra da je dobro obrazovanje garancija za uspešnu integraciju.

Ne dopadaju joj se ni sledeći komentari: gladni obrazovanja, super-integrisani… To što je dete korejskih gastarbajtera stvara pogrešnu sliku u glavama većine Nemaca. Treba imati u i vidu da su vremena nekada bila drugačija. Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka u Nemačku je preko noći došlo 20.000 Korejaca. Većina njih radila je teške poslove. Muškarci najčešće u rudnicima, a žene (u najboljem slučaju) kao medicinske sestre. Radna snaga iz Azije stigla je nakon što su Sporazum o saradnji i regrutaciji radnika, Nemačka i Koreja potpisale 16. decembra 1963. godine.

Danas, 50 godina kasnije, u Nemačkoj prema zvaničnim podacima, živi 26.000 Korejaca. Ako se tom broj pridodaju i oni naturalizovani, ima ih najverovatnije oko 40.000. Međutim, reč je o relativno maloj grupi imigranata, koju nemačka javnost jedva i da primećuje. Ako se o njima uopšte i govori, pominju se uglavnom primeri nemačkih Korejaca druge generacije, poput Đe-Un Kim. Jer ona važi za primer uspešne integracije u nemačko društvo.

Ne delite nas na „dobre i loše“

Ali upravo je to ono što iritira ovu „integrisanu“ Korejku. Mora se prestati sa podelom na „dobre i loše“ imigrante. Problem imigranata na jednoj strani i primeri dobre integracije na drugoj – to je pogrešna kategorizacija, priča Kim. Jer njihovi problemi su navodno isti, mada to zvuči krajnje apsurdno. Posebno ako se uzme u obzir da ova Nemica-Korejka ima dve diplome. Završila je prava i menadžment u umetnosti.

Dobro obrazovanje nemačkih Korejaca druge generacije, nije ništa neuobičajeno. Naprotiv, oko 70 odsto njih ima srednju školi, a mnogi i visoko obrazovanje. To za našu sagovornicu, nije dovoljno jak argument i primer za uspešnu integraciju.

Nije uvek bilo tako. Kao dete nije mogla da se navikne na dobacivanja Nemaca poput „Šing, Šang, Šong“ ili „ti Kineskinjo“. U Berlinu je imala prijatelje među nemačkim vršnjacima i kasnije tokom školovanja. Međutim, tek kasnije je uvidela da je „reč o strukturalnom problemu, a ne samo o ličnom iskustvu“.

„Diskriminacija ne nestaje kada je neko integrisan u društvo“, smatra Žu Ča Li, docent na Univerzitetu u Tibingenu. On izučava istoriju korejskih imigracija, a i sam pripada deci doseljenika. Doduše, on je kao dete došao u Nemačku. Druga generacija nemačkih Korejaca uspeva profesionalno da se ostvari, ali pre ili kasnije nailaze na određene prepreke.

Dvostruko više truda i sve je u redu?

Nada njihovih roditelja zasnovana je na sledećoj filozofiji: dvostruko više truda u odnosu na nemačke đake i uspeh je zagarantovan, kao i prihvatanje nemačkog društva. Pri tome oni nisu smeli da zaborave na svoje poreklo. Tokom sedmice bi bili uzorni đaci, a za vikend bi dodatno odlazili u korejsku školu.

Prva generacija korejskih imigranata bila je dobro povezana. Sastajali su se u raznim udruženjima ili u crkvi. Za one koji su došli 60-ih i 70-ih čežnja za domovinom bila je sasvim normalna pojava. „Mi smo Korejci, to je jasno“, kažu roditelji Đe-Un Kim. Druga generacija, rođena je i odrasla u Nemačkoj. Drugim rečima, većina njih Koreju zna samo iz roditeljskih anegdota ili kao turističko odredište u vreme odmora.

Vera u treću generaciju

„Deca korejskih doseljenika osećaju se daleko više kao deo nemačkog društva, kojem oni žele i da doprinesu“, kaže istraživač Žu Ča Li. Mlađi nemački Korejci donose drugačije životne odluke. Brak se sklapa i sa osoba druge nacionalnosti i rase. Prijatelji dolaze iz najrazličitijih zajednica. U međuvremenu su nastala i udruženja koja spajaju više kultura. Jedno od njih je i „Korejsko-azijatsko-nemački pogled na svet“, koje organizuje razna dešavanja, uključujući i filmski festival.

Uklanjanju društvenih prepreka i predrasuda doprinose i „mali poslovni projekti“ druge generacije nemačkih Korejaca. Na potezu od Berlina do Frankfurta danas ima više radnji i restorana, koji važe za veoma popularna mesta u Nemačkoj. Tome bi trebalo doprineti i popularnost proizvoda južnokorejskih firmi poput Samsunga, LG i Hjunadija, koji u Nemačkoj imaju svoja predstavništva.

Za junake ove priče to nije dovoljno. Oni se nadaju da će treća generacija neće morati da se suočava sa večitim pitanjem: „Da li Korejac ili Nemac“. Uzdaju se u treću generaciju korejskih imigranata i kulturnu raznolikost, koja će svakodnevicu unučića korejskih rudara i bolničarki, učiniti potpuno normalnom.

Autori: Vera Kern / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković