Država drhti pred islamskim teroristima?

Bon je već četiri dana oblepljen plakatima sa fotorobotom tamnoputog muškarca – između 30 i 35 godina, visok oko 190 santimetara, mršav. Policija moli građane za informacije, jer ta osoba je navodno u ponedeljak na železničkoj stanici ostavila torbu sa eksplozivnim materijalima i udaljila se. Policija veruje da u pitanju nije bilo samo zastrašivanje – već da je bomba velike razorne moći trebalo da eksplodira. Nedostajala je, međutim, inicijalna kapisla. Napadi se povezuju sa islamističkom scenom u Porajnju, pre svega sa salafističkim krugovima. Dve osobe koje su privedene, ubrzo su puštene na slobodu. Istraga je povedena u Kelnu, a državni tužilac Harald Range tek je u petak odlučio da preuzme dizgine.

Upravo je to zapalo za oko komentatoru Vestfalen blata: „Opravdana je sumnja da Range nije postupio kao tužilac nego u prvom redu kao politički poslenik koji mora da vodi računa o stavovima vlade. Da li je dobio uputstvo da sačeka kako se ne bi unosila panika među stanovništvo? U prilog takvom scenariju govori i činjenica da je ministar policije Hans-Peter Fridrih još za utorak najavio konferenciju za štampu povodom slučaja – a onda je tu konferenciju otkazao, ne navodeći razlog. Berlin je očigledno želeo da ublaži činjenicu da je u Bonu pokušan napad. Često je državnom tužilaštvu dovoljan jedan grafit sa kukastim krstom da pokrene istragu – a sada, kada se verovatno radi o islamistima, tužilaštvo drhti! Ministarstvo pravde nam duguje objašnjenje.“

VAC upozorava da reakcija nadležnih upravo ima suprotni efekat od željenog: „Slika koju tužioci od ponedeljka šalju nikako nije slika nadležnih organa koji znaju šta rade. Osumnjičeni se smenjuju skoro svakodnevno, nakon očigledno preuranjenih hapšenja usledila su tiha oslobađanja, špekulacije su zamenile valjanu istragu. Upravo je to unelo dodatni nemir među stanovništvo. Prema onome što znamo, Bon se izvukao za dlaku. To nas opet podseća kolika je opasnost od terora i zabludelih terorista. Službe konačno moraju da deluju odlučno.“

General ancajger iz Bona piše da ovaj grad nije slučajno odabran za metu: „Da je bio cilj da se potrese neka nemačka metropola, to bi zasigurno bio Berlin, Keln, Minhen ili Hamburg. Bon je međutim bio (možda i dalje jeste) na nišanu kao poprište oštrih sukoba salafista, neonacista i policije.“ List podseća na majski sukob kada su salafisti besno reagovali na karikature proroka Muhameda koje su nosili bonski desni ekstremisti. Tada je jedan islamista nožem povredio više policajaca, a pre nekoliko sedmica osuđen je na šest godina zatvora. General ancajger zato piše da je pokušaj napada na železničkoj stanici možda način odmazde islamista zbog te presude.

Celeše cajtung pokazuje razumevanje za policiju i obaveštajne službe – u Nemačkoj ima previše islamista spremnih na nasilje, a isti je slučaj sa levim i desnim ekstremistima. „Kada su u pitanju obaveze i odgovornost, teško da bi neko poželeo da bude u koži nemačkih bezbednosnih službi.“ Zidvest prese navodi da ne treba paničiti, bez obzira na sve pretnje: „Teroristi upravo žele da rašire strah, da pogode omraženo zapadno društvo tamo gde je najranjivije – da ga nateraju da sputava slobode svojih građana i da preventivno nadgleda sve i svakog. Tu uslugu, napuštanje liberalnog duha, ne smemo da im učinimo. Jer tako bi oni pobedili bez borbe.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković