„Državni udar“ na internet

Zakon koji je usvojen na predlog partije vladajuće Partije pravde i razvoja AKP, obavezuje internet-provajdere da na dve godine memorišu podatke o korisnicima. Pored toga, turske vlasti, nakon stupanja na snagu novog zakona, imaju pravo da od provajdera zatraže podatke o korisnicima interneta.

Novi zakon o ograničavanju prava na internetu veoma je sporan. Odluka u parlamentu pala je nakon žestoke rasprave i debate koja je trajala nekoliko časova. Konzervativno-islamska stranka AKP premijera Redžepa Tajipa Erdogana raspolaže sa većinom u parlamentu, odnosno sa 319 od ukupno 550 poslaničkih mandata.

Donošenje zakona Vlada obrazlaže tvrdnjom da novi zakon doprinosi boljoj zaštiti prava korisnika interneta. Jedan poslanik AKP čak je rekao da taj zakon omogućava zaštitu porodica, dece i mladih od sadržaja koji se odnose na uživanje opojnih droga, seksualno zlostavljanje i samoubistva.

Ograničavanje sloboda

Opozicija je međutim istakla da zakon turskoj vladi daje pravo da proizvoljno odlučuje o cenzuri i blokadi, odnosno o zatvaranju neke stranice. Erdogan zakonom samo želi da onemogući rad internet-stranica na kojima se kritikuje rad vlade, poručuju iz opozicije. Poslanik Altan Tan iz prokurdske Partije za mir i demokratiju (BDP) kaže da te mere imaju za posledicu ograničavanje slobode. Hasan Oreniz iz opozicione stranke CHP optužio je čak vladu za „fašizam“.

Kritika stiže i iz inostranstva. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) upozorila je da nova prava vlasti zaduženih za telekomunikaciju vode ka tome da se informacije korisnika interneta sakupljaju i sortiraju bez ikakvih pravnih ograničenja, a da korisnici i ne znaju kada i kako se to dešava. Iz organizacije „Reporteri bez granica“ saopšteno je da je jedini cilj zakona „pojačana internet-cenzura od strane turske vlade“.

Zamenik turskog premijera Bulent Arinc odbacio je te kritike i podvukao da zakon ne predstavlja cenzuru interneta: „Kod nas ima više sloboda nego u mnogim drugim zemljama sveta, naše novinarstvo je slobodno“. Da bi zakon stupio na snagu, potrebno je još da ga potpiše turski predsednik Abdulah Gul.

Do sada bio obavezan sudski nalog

I do sada se u Turskoj dešavalo da se blokiraju neželjene internet-stranice koje su Erdoganovi protivnici koristili kao način komunikacije. No, za to je morao da postoji sudski nalog, koji po novom zakonu nije potreban. U prošlosti je u Turskoj bila blokirana blogerska platforma „Vordpres“ (Wordpress) kao i video-portali „Dejlo mouš“ (Daily Motion) i „Vimeo“. „Jutjub“ (Youtube) je do 2010. godine bio blokiran čak dve godine. Tokom protesta na trgu Gezi u Istanbulu, Erdogan je oštro kritikovao „Tviter“ (Twitter), koji su koristili njegovi protivnici, nazvavši ga „podstrekačem nemira“.

„Gugl“ (Google) je Tursku, u svom izveštaju od decembra, izjednačio sa Kinom, kada je reč o cenzuri na internetu. Kina je, kao što je poznato, zbog svojih drastičnih mera, izložena kritikama iz celog sveta.

Novi zakon samo je jedna od mera turske vlade protiv njenih kritičara. Tursku trenutno potresa korupcionaški skandal, koji je i turskog premijera Erdogana lično stavio pod veliki pritisak. Sredinom decembra, pravosudni organi izdali su naloge za hapšenje niza menadžera i političara iz Erdoganovog i vladinog okruženja. Oni su optuženi za umešanost u širok lanac korupcije. Sam Erdogan na taj skandal gleda kao na „zaveru protiv njegove vlade“. Zato je smenjeno ili premešteno na stotine turskih policijskih službenika i državnih tužilaca.

Autorka: Jasmina Roze (afp, ap, dpa, tagesschau.de)
Odg. Urednik: Ivan Đerković