Dragan Vende – Del Boj iz Berlina

On se zove Dragan Vende, živi u Berlinu već skoro 40 godina i radi kao, kako sam kaže, ulični menadžer. U stvari, njegov posao je da stoji ispred bordela i poziva ljude da uđu. Od kada je 1989. godine srušen Berlinski zid, nogom nije kročio u nekadašnji istočni deo grada. A pre toga? Pre toga je bio „Kralj Zapadnog Berlina“.

Svemoćni jugoslovenski pasoš

Film „Dragan Vende – Zapadni Berlin“ (Dragan Wende – West Berlin) je tragikomični dokumentarac sniman pune dve godine na relaciji Berlin – Srbija. Tačnije rečeno Zapadni Berlin – Jugoslavija, jer njegovi protagonisti kao da još uvek žive u vremenu kada je Berlin delio zid, a Jugoslaviju nisu granice. Dragan Vende i njegovi prijatelji Dule „Čavka“ i Zlatko „Pekar“ nekada su, 1970-ih i 80-ih, uz pomoć tada svemoćnog crvenog jugoslovenskog pasoša, živeli na relaciji između istočnog i zapadnog dela grada, na ivici zakona, radili u najpoznatijim berlinskim noćnim klubovima i bili deo tamošnje hedonističke disko-scene, iste one u kojoj je tada, recimo, živeo Dejvid Bouvi i kojoj se taj muzičar pre par meseci vratio. Dragan odatle nikada nije ni odlazio.

Dvadeset godina kasnije njegov bratanac, Vuk Maksimovič iz Beograda, odlučio je da, uz pomoć kamere, na licu mesta, upozna svog teču o kome je uglavnom slušao samo legende i čije je „kraljevstvo“, kako stoji u podnaslovu filma, „uništio Trabant kada je osvojio Zapadni Berlin“. Tu je, konačno, i Draganov otac, deda Mile, bivši gastarbajter koji je celog života u Zapadnoj Nemačkoj radio i štedeo da bi se vratio u Jugoslaviju, koja se, kada se penzionisao, raspala. Deda Mile mora, zbog nemačke penzije, svake godine da poseti svoja dva najveća razočarenja – Berlin i Dragana.

Film je snimljen u produkciji nemačke kuće „Fon Miler film“ (Von Müller Film), a njegovi autori su, pored Vuka Maksimoviča, i Lena Miler i Dragan fon Petrović. Film je premijerno prikazan na festivalu u Torontu, a zatim u Džakarti, Zagrebu, Lajpcigu i Kijevu; na festivalima u Trstu i Sarbrikenu osvojio je nagrade za najbolji dokumentarni film: „Komadić lude svetske istorije viđen iz kuhinje otpuštenog izbacivača iz bordela. Deo dirljive porodične priče smeštene u istorijske okolnosti Hladnog rata. Parče grube, muške priče, ispripovedane sa darom i ironijom“ – tako je žiri u Sarbrikenu obrazložio nagradu za film o Draganu Vendeu. Film je nominovan i za nemačku Nagradu za dokumentarni film godine koja će biti dodeljena 20. juna u Ludvigsburgu.

Gubitnici promena sa Zapada

Nemačkoj publici Dragan je simpatičan, ali su mu stavovi, za njihov ukus, možda malo politički nekorektni, kao na primer kada kaže da je „pre, kad su bili komunisti, bilo lepo“, a da „od kako je zid pao – sve je palo“. Ili recimo kad izjavi da se „u Istočnom Berlinu još oseća smrad koji neće da izvetri još sto, ma šta sto – petsto godina!“ Koreditelj filma Dragan fon Petrović kaže: „Ja sam pitao posle projekcije u Lajpcigu: da li ste uvređeni bilo čim što je Dragan rekao – niko se nije javio, svi su rekli: ne, nismo. Prosto, Dragan je dobar čovek, ja mislim da to ljudi osete i zbog toga mu ne zameraju čak i kad se ne slažu s njim.“

Ironijom sudbine, Draganovo prezime – Vende, koje je zadržao i nakon razvoda, na nemačkom znači „promena“ – promena, baš kao pad Berlinskog zida, koji bi, kako Dragan kaže u filmu, on podigao ponovo. „Ono što je specifično kod Dragana Vendea i u našem filmu“, kaže Fon Petrović, „jeste to da se retko ko do sada bavio gubitnicima promena sa Zapada, do sada su se filmovi uglavnom bavili gubitnicima sa Istoka.“

I ako ljudima u zemljama bivše Jugoslavije još nije jasno kakav je čovek Dragan Vende, koreditelj Fon Petrović objašnjava: „Dragan je kao Del Boj iz serije 'Mućke', samo što je mnogo zanimljiviji, mnogo duhovitiji i mnogo harizmatičniji čovek, a stvaran je.“

Autor: Ivan Đerković
Odgovorni urednik: Dragoslav Dedović