Drvoredi u Nemačkoj

Nemački drvored može da se formira od ukupno 154 sorte drveća koje je za to podesno prema važećoj normi Gradskog ureda za zelenilo, a prema listi Konferencije Nemačkih baštenskih ureda koja je poslednji put aktualizovana 2006. godine. Da bi neko novo drvo dospelo na tu listu, mora najpre da položi test koji će odgovoriti na pitanje: da li je ono podesno za sađenje po trotoarima ili pešačkim zonama odnosno parkovima i drugim zelenim površinama?

Ako uzmemo za primer grad Keln, videćemo da uprava poprilično vodi računa o svom uličnom drveću. Na ulicama tog grada ima 76.000 stabala, a to drveće je tu da bi:

1) proizvodilo kiseonik

2) u toplim danima donosilo svežinu i pravilo hladovinu

3) svojim lišćem skupljalo prašinu

4) ublažavalo uličnu buku

Svi ti ciljevi su deo opštijeg cilja koji glasi: da bi život u ovom gradu bio prijatniji.

Ipak, u Kelnu se svake godine prosečno poseče po 350 stabala, pri čemu je do pre nekoliko godina taj gubitak nadoknađivan sađenjem otprilike istog ili nešto većeg broja stabala. Međutim, to je u poslednje vreme povezano sa finansijskim teškoćama, tako da je došlo do, doduše blagog, proređivanja gradskog drveća. Prosečna cena sađenja jednog novog drveta je 500 evra.

Jedno drvo – 500 evra

Drveće koje najčešće možete naći u gradskim drvoredima u Kelnu su platan, javor, lipa i jasen, neretko je tu i crna joha, izbor ide preko egzotičnijih vrsta kao što je američki crveni hrast i šarlah-višnja sve do pojava kao što je ginko-drvo. Doduše, baš ginko je trenutno u fazi testiranja koje će pokazati da li je podesan za kelnske ulice.

U te svrhe se, na primer, na dva hektara kvalitetnog zemljišta Eksperimentalnog zavoda za baštensku tehniku posade željene sorte, pa se posmatra njihovo ponašanje. Da li je krošnja prebrzo buja pa postoji opasnost da se zabode u nečiji prozor? Da li se koren brzo suši ako zemljište nije dovoljno vlažno? No, test traje nekoliko godina, pa su promene u ranije utvrđenoj klasifikaciji relativno retke.

Da ne govorimo o tome kako je u Kelnu, kao i drugde u Nemačkoj, sađenje drveća i drugog manjeg bilja po javnim površinama strogo zabranjeno. Jer, dok Konferencija baštenskih ureda ne utvrdi: da li je dotično drvce i u kojoj meri podložno jesenjoj promeni boje i zašto; da li je podložno napadu gljivica, kojih i zašto, koliko je intenzivno opadanje plodova ili lišća i zašto itd. itd. - ni pomisliti da se nešto sadi...

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković