Duži rad, veći doprinosi ili manje penzije?

Penzioni sektori u zemljama EU trenutno se nalaze pod velikim demografskim pritiskom. Produžetkom životnog veka i opadanjem nataliteta, procenjuje se da će se do 2060. godine broj penzionera udvostručiti u odnosu na broj radno sposobnih. U ovom trenutku, u EU na svaku osobu od preko 65 godina dolaze četiri osobe koje su u radnom dobu.

Pokušavajući da nađe dugoročan odgovor, Brisel je odlučio da pokrene konsultacije povodom reformi u penzionom sektoru koje bi državama članicama obezbedile primerene, održive i sigurne penzione sisteme u budućnosti. Laslo Andor, evropski komesar za zapošljavanje i socijalna pitanja, rekao je da EU nema nameru da nameće rešenja nacionalnim politikama članica Unije, ali da treba da daje predloge.

„Verujem da ćemo doći do dobro promišljenih ideja kako EU može da pomogne zemljama članicama da se suoče sa izazovima u penzionom sektoru. To je inače jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava Evropa, ali i većina sveta danas.“

Da li je rešenje odlaganje penzije?

I dok zemlje članice EU pokušavaju da reformišu svoje penzione sektore kako bi ih pripremile za izazove u budućnosti, sama finansijska i ekonomska kriza još više su zakomplikovale situaciju. Neke zemlje su pod pritiskom već predložile podizanje starosne granice za odlazak u penziju.

Međutim, u situaciji kada zbog krize raste broj nezaposlenih, ovakva odluka može dodatno da smanji broj preko potrebnih novih radnih mesta. Iako kaže da u ovom trenutku EU ne zastupa nametanje podizanja starosne granice za odlazak u penziju, komesar Andor dodaje da postoji takva ideja, a da je ona zasnovana na trilemi:

„Da li ćemo da radimo duže, u situaciji kada je produžen životni vek ili ćemo da značajno povećamo doprinose ili ćemo da se suočimo sa osiromašenjem starije populacije? Pokušavamo da nađemo način da povećamo zaposlenost među starijom populacijom, ali istovremeno i među mladima, koji bi trebalo da počnu da rade i akumuliraju penzione fondove ranije nego što je to slučaj sada.“

U penziju najranije odlaze Evropljani

Prema podacima iz 2008 godine, Evropljani su u penziju odlazili u proseku sa napunjenih 61,4 godina starosti. U SAD ta brojka je 65, dok se u Japanu u penziju odlazi sa prosečno 70 godina života. Prema poslednjim reformskim potezima Grčka, koja se našla u epicentru dužničke krize u Evropi, namerava da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju na 65 godina, dok vlade Nemačke i Španije predlažu granicu od 67 godina. I Francuska je planirala da do 2018. godine poveća trenutnu starosnu granicu za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine. Ovakve mere za sad su uglavnom nailazile na proteste stanovništva evropskih zemalja.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević