Dubok glas - bolje šanse na izborima

Birači koji ne prate pomno političke događaje često nisu sigurni za koga i zašto da glasaju. Zato često postupaju instinktivno...

Kriterijum: dubok glas

Američki psiholozi Stenford Gregori i Timoti Galager uporedili su glasove predsedničkih kandidata između 1960. i 2000. godine, Njihova spektralna analiza je pokazala da je na izborima svaki put pobeđivao kandidat koji je imao dublji glas od protivnika. Gubitnici su imali veći raspon glasa koji je obuhvatao i više frekvencije tako da su delovali manje određeno i dominantno. Muškarcima sa dubljim glasom pripisuju se dominantnost i viši nivo testosterona.

Kriterijum: glomazna vilica

Instinktivno ponašanje birača proučavao je i priholog Aleksandar Todorov sa univerziteta u Prinstonu. Da bi redukovao kandidate samo na spoljašnjost, on je izabrao niz manje poznatih kandidata sa guvernere i pokazivao njihove fotografije ispitanicima – na samo deset sekundi. Na pitanje: koga od dva zadata kandidata smatraju boljim, više od 70 odsto ispitanika se opredelilo za političare koji su i u stvarnosti odneli pobedu. Najčešće se radilo o kandidatima sa izrazito muževnim, markantnim, crtama lica i glomaznom donjom vilicom u odnosu na kandidate sa većim očima i manjom donjom vilicom.

Kriterijum: ženske čari

„Da je Kleopatra imala kraći nos, čitav svet bi drukčije izgledao“ – rečenica je kojom počinje studija Džoan Čao sa Nordvestern univerziteta u Evanstonu. Ona je ispitala kriterijume na osnovu kojih se birači odlučuju za – ženske kandidate. Ispitanici su imali na raspolaganju fotografije relativno nepoznatih političara i političarki, a trebalo je da ocene i atraktivnost njihovih fizionomija. Žene kojima su muški birači davali prednost u pravilu su bile lepe i atraktivne. Džoan Čao smatra da se u nedostatku drugih iskustava birači opredeljuju na osnovu istih kriterijuma kojima se služe i pri izboru partnerki.

Kriterijum: pozicija na glasačkom listiću

Psiholog Džon Krosnik sa Ohajo stejt univerziteta pokazao je koliko važnu ulogu neki put imaju i neke najjednostavnije ljudske navike. On je primetio da ljudi, prilikom ispunjavanja raznih upitnika, često bez mnogo razmišljanja stavljaju krstić pored prvog ponuđenog odgovora. Zatim je proučio uspeh guvernerskih kandidata u američkim saveznim državama i zaključio – da su bolji uspeh ostvarili kandidati čije je ime bilo na višoj poziciji na glasačkim listićima. Takvi kandidati su imali prosečnu prednost od 2,5 odsto u odnosu na kandidate sa „donjih“ pozicija.

Kriterijum: ime

Džon Pelham sa Stejt univerziteta u Bafalu je čitavom serijom analiza pokazao da većina ljudi favorizuje osobe, ali i mesta i zanimanja, čija imena najviše liče na – njihova sopstvena. Dovoljno je čak i poklapanje samo početnog slova imena! Naučnik je „pročešljao“ registre sa imenima donatora za vreme predsedničke kampanje iz 2000. godine: Amerikanci čije prezime je počinjalo slovom „B“ posebno rado su potpomagali - Džordža Buša. S druge strane, mnogo više njihovih sugrađana čije ime je počinjalo slovom „G“ uplatilo je donacije – za protivkandidata Ala Gora.

Kriterijum: intervju

Kada biračima ponestane ideja, u odluci najbolje može da im pomogne direktan intervju sa kandidatima. u Nemačkoj 57 odsto birača definitivnu odluku donosi po gledanju takvih intervjua. Ali, koliko su oni pouzdani? – Jedna analiza političkih intervjua u Velikoj Britaniji pokazala je da u 60 odsto slučajeva nije odgovoreno na pitanje novinara. Na pitanja na koja se moglo odgovoriti samo sa „da“ ili „ne“ odgovor je izbegnut čak u 80 odsto slučajeva. Doduše, to izbegavanje je manje u prisustvu publike, mada i u tom slučaju još uvek nema odgovora na – 53 odsto pitanja, piše Zidojče cajtung.

Priredio: Saša Bojić

Odgovorna urednica: Željka Bašić-Savić