Dug put do poreza na finansijske transakcije

Na području poreske politike u Evropskoj uniji sve odluke moraju da budu donete jednoglasno, dakle mora da ih podrži svih 27 država članica. Zbog toga su rasprave često duge i bez konkretnih rezultata. Nakon negativnih iskustava sa finansijskom krizom, 11 članica želi da uvede porez na finansijske transakcije na berzama. Šesnaest članica je protiv. Pa ipak, ima šanse za uvođenje novog fiskalnog nameta jer 11 država zagovornica, na čijem su čelu Nemačka i Francuska, primenilo je jedan trik: propisi EU predviđaju mogućnost „pojačane saradnje“ grupe članica i van važećeg evropskog prava. Zato je Evropska komisija u februaru ove godine predložila propis o uvođenju spornog poreza. Jedini problem je to što taj novi porez ne bi važio u drugim članicama Unije.

Špekulanti trebaju biti kažnjeni

Nemačka kancelarka Angela Merkel zalaže se za uvođenje tog poreza. Na sastanku na vrhu koji se održava u sredu (22.5.) u Briselu ta odluka doduše nije na zvaničnom dnevnom redu, ali će o njoj indirektno biti govora. Jer, raspravljaće se o poreskoj politici EU: o suzbijanju utaje poreza, bankarskoj tajni, poreskim oazama i budućnosti velikih finansijskih centara u Uniji kao što su Luksemburg ili London. Važnu ulogu igraće i različite poreske stope koje unutar EU važe za preduzeća kao i definicija poreske osnovice. Sve to je problematično, jer države članice pokušavaju da međusobno konkurišu atraktivnim poreskim modelima.

Kancelarka Merkel uverena je da je dobro to što će barem jedna grupa zemalja uvesti porez na finansijske transakcije: „To je sigurno samo početak, bilo bi bolje kada bi svi učestvovali. Ali to će bar biti moguće u okviru pojačane saradnje. Nemačka vlada preduzeće sve da se što pre okončaju rasprave o uvođenju poreza.“ Ona je u svojoj poruci objavljenoj na internet-stranicama nemačke vlade objasnila da se zalaže za taj porez kako bi i banke i špekulanti snosili troškove finansijske krize.

Ko će da plaća porez?

Evropska komisija procenjuje da će prihodi od poreza na financijske transakcije u 11 država iznositi 30 do 35 milijardi evra godišnje. No, evropski Savez brokera upozorava da će taj porez na kraju platiti klijenti, a ne banke. Glavni sekretar Saveza Mark Španbrek upozorava: „Trgovina drastično opada. To će isušiti tržišta i ljudi će otići da posluju negde drugde ili će izmisliti nove finansijske proizvode.“ Sven Gigold, finansijski stručnjak nemačke stranke Zeleni u Evropskom parlamentu, smatra da lobisti preteruju i kaže: „Cveća sa ugla ne trguje na berzi, ali cvećarski koncern trguje. Tako će porez pogoditi one koji više koriste finansijsko tržište.“

On ističe da su cilj novog poreza špekulacije, a ne normalno trgovanje na berzama. Kaže da taj porez neće osetiti oni koji novac ulažu dugoročno. To potvrđuje i Evropska komisija koja naglašava da će taj porez funkcionisati čak i ako ga ne uvedu sve države članice.

Na šta će se trošiti novac?

Lobisti se već mesecima međusobno bombardiraju studijama koje govore u prilog ili protiv poreza na finaneijske transakcije. Odluku će na kraju morati da donesu ministri finansija država članica. Snažan otpor stiže iz Velike Britanije i Luksemburga. Te dve zemlje su već pred Evropskim sudom pravde podigle tužbe protiv takvih planova. Britanski ministar finaneija Džordž Ozborn bori se na svakom sastanku sa svojim resornim kolegama protiv uvođenja poreza: „Mi ovde govorimo o nečemu što će potisnuti jednu važnu poslovnu granu iz Evrope.“ On upozorava da globalna konkurencija neće uvesti taj porez, pa će se ulagači preseliti na druga finansijska tržišta.

Porez na finansijske transakcije trebao bi da bude uveden 1. januara 2014. godine. No mnogi stručnjaci u Briselu smatraju da su ti planovi suviše optimistični s obzirom na to da 11 država mora da se dogovori oko smernice koja potom još mora da bude pretočena u nacionalna zakonodavstva. Osim toga, još uvek je sporno na šta će se trošiti ti novi prihodi od poreza. Hoće li biti uplaćivani u budžet Evropske unije? Ili će se primeniti za suzbijanje nezaposlenosti među mladima u Evropi? Ili će na kraju, jednostavno, ostati u nacionalnim budžetima?

Autori: Bernd Rigert / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković