Dug put do vakcine protiv malarije

Doktor Kaj Matuševski iz instituta „Maks Plank“ smatra da ima razloga za optimizam: „To sigurno nije veliki korak napred u borbi protiv malarije, ali jeste prekretnica“, kaže Matuševski. Jer, napredak američkih naučnika je pre svega tehničke prirode. „Ista ta vakcina već je testirana pre dve godine i tada se ispostavilo da nema nikakvo dejstvo ako se ubrizga potkožno ili u mišiće. Svi su se nadali da je ipak moguće stvoriti nekakvu zaštitu uz pomoć jedne tako kompleksne vakcine“, objašnjava dr Matuševski. Sada se pokazalo da vakcina stvarno štiti od malarije, ali samo kada se ubrizga direktno u krvotok.

Ubodi 1.000 komaraca

Još od sedamdesetih godina se zna da je moguće da ljudi steknu imunitet na malariju ako im se nekako ubrizga odgovarajući patogen. Ali postupak je ranije bio sasvim drugačiji. Naučnici su pokušavali da ljude učine otpornim pomoću ujeda komaraca. Oni su se nalazili u kontejnerima, oko 200 komaraca, a kontejneri su bili prekriveni gazom, objašnjava Matuševski: „Onda ste morali da tu ispružite ruku. To je naravno bilo bolno – i onda ste morali da čekate mesec dana. Do tada je sve zalečeno, nema ni svraba. I onda se sve to radi još jednom – i kada se to ponovi pet puta, stupili ste u kontakt za hiljadu inficiranih komaraca. Ovaj jako dugotrajan postupak sada može da postane lakši.“

Takvi testovi su, istovremeno, veoma skupi, objašnjava Rolf Horstman, saradnik Instituta tropsku medicinu „Bernhart Not“. „Paraziti malarije moraju da se dobiju iz žlezdi zaraženih komaraca. Odnosno, komarci u laboratoriji sisaju zaraženu krv i onda se unutar komaraca razvijaju u varijantu koja izaziva infekciju. Dakle, taj parazit mora da se spremi, zatim podvrgne zračenju i onda ubrizga u venu“, objašnjava Horstman.

Dug put do vakcine

U novim testovima, američki istraživači takođe su koristili količinu patogena ekvivalentnu ujedu 1.000 komaraca. I to je trajalo dosta dugo, učesnici u eksperimentu su primili vakcine u više navrata. U toj studiji učestvovalo je 57 ljudi i niko od njih nije ranije imao malariju. Njih četrdeset primilo je aktivnu supstancu u različitim dozama, a 17 nije primilo ništa. Zatim su izloženi ujedima pet zaraženih komaraca. Iz grupe koja nije primila aktivne sastojke vakcine, gotovo svi su bez izuzetka su bili inficirani. Od 15 osoba koje su primale najvišu dozu, samo tri su inficirana malarijom. Uz veću dozu vakcine, povećava se i broj anti-tela u krvi pacijenta.

Ipak, Matuševski napominje da se ovde radi o varijanti virusa koji je stvoren samo za medicinske testove. Razvijanje prave vakcine protiv malarije može da potraje, i verovatno neće biti završeno pre 2030. godine.

Autori: Gudrun Hajze / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković