Dug put Turske do EU

Mitelbajeriše cajtung o Turskoj i EU piše:

„Ako Turska zaista hoće u Evropsku uniju, sada mora da dâ gas. U vrhu prioriteta mora biti rešenje sukoba oko Kipra. Nemoguće je da zemlja koja teži članstvu u Uniji, ne priznaje jednu od njenih članica – Kipar.”

Zidojče cajtung u tekstu pod naslovom „Dug put Turske“ piše:

„Turska još nije zrela za članstvo u Uniji. To je rečenica koja se i ovih dana često čuje i ona je tačna. Razlozi za to mogu se pročitati i u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Turske. Ali nije reč o tome. Neiskren je svako ko stvara utisak da će siromašna, mnogoljudna i demokratski nedovoljno utemeljena Turska, još sutra pristupiti Uniji. Taj proces će trajati narednih 15 do 20 godina. A sve što je Turskoj do sada obećano, jeste šansa za promenu Turske u tom periodu. Samo tada će Unija dozvoliti članstvo. A Turska je zaslužila tu šansu od koje EU može samo da profitira.”

Prvi koalicioni dogovor – zbrinjavanje građana

O primaocima socijalne pomoći u Nemačkoj Libeker nahrihten piše:

„Kakav učinak! I to baš crno-žute koalicije koja je tokom izborne borbe bila sinonim za ukidanje socijalnih povlastica. A sada je ni manje ni više prvi dogovor postigla oko većeg socijalnog zbrinjavanja građana. Osobe, koje su duži period nezaposlene, ubuduće će moći da poseduju imovinu ili ušteđevinu od više desetina hiljada evra, da se usele u kuću bilo koje kvadrature i da primaju socijalnu pomoć, tzv. Harc 4. Da li je to pravedno? Jeste i nije. Nije jer bi, u principu, trebalo pomoći samo onome ko nema. A jeste, jer se time podstiču ljude da rade i brinu sami o sebi. Jedna od strukturnih grešaka socijalne pomoći, bila je ta da nije nagrađivala, već kažnjavala ljude koji su sami obezbeđivali finansijsku zaštitu.”

Braunšvajger cajtung prenosi:

„Promena je bila suvišna, a njen efekat ne treba preceniti. Izmena košta državu jedan odsto troškova socijalne pomoći. Samo manjina od nezaposlenih na duže vreme ima takvu uštedu i profitira od tih rasterećenja. Zato je preterano ako stranke Unije i liberali taj plan slave kao prvi proboj u koalicionim pregovorima.”

Kina u Frankfurtu – suočavanje sa razlikama

Juče (14.10) je počeo Frankfurtski sajam knjiga. O tome Berliner morgenpost piše:

„Čak 500 manifestacija biće posvećeno počasnom gostu i njegovoj kulturi – Kini. Od toga će polovina inostranih izdavača biti kritički nastrojena, odnosno pisci neće govoriti ono što Kina želi da čuje. Ali to uopšte ne znači i da će obe strane stupiti u razgovor. Na vidiku nije mesto na kome će se predstavnici režima suočiti sa kritičarima. To dovodi u pitanje koncept Sajma kao neutralne platforme za sučeljavanje mišljenja. Sajam garantuje različitost, ali počasni gost lako može da izbegne konfrontaciju.”

Sarkozijeva dinastija

Frankfurter algemajne cajtung u tekstu „U ime sina“ piše o sinu Nikole Sarkozija, Žanu koji sa 23 godine treba da postane predsednik agencije za upravljanje najjačim poslovnim distriktom u zemlji. „Opozicija nije jedina koja govori o nepotizmu, već se čuju protesti i iz Sarkozijevog konzervativnog tabora. A među Parižanima se govori da se posle Burbonske dinastije širi jedna nova – Sarkozijeva.”

Pripremila: Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković