Dugotrajno, skupo, stresno…

"U 2008. EU je formulisala niz konkretnih uslova i zahteva u detaljnoj 'viznoj mapi puta'. Obećala je putovanja bez viza kao nagradu za ispunjavanje tih uslova", navodi ESI u tekstu objavljenom na svojoj internet stranici. Ta organizacija navodi da proces traženja šengenske vize i dalje "iziskuje mnogo vremena, da je skup i stresan".

"Ljudi iz celog regiona vide uslove za dobijanje vize kao lično odbijanje. Oni ne mogu to da povežu s budućnošću koja se navodno nudi u EU. Proevropski reformatori se osećaju diskriminisano, poslovni ljudi očajavaju zbog ograničenja koja onemogućavaju potencijalni rastu njihovih kompanija, mladi se osećaju izolovanim", navodi ESI.

„Slučaj Anastasijević“

Kao ilustraciju problema s kojim se suočavaju građani koji traže šengenske vize, ESI je naveo slučaj srpskog novinara Dejana Anastasijevića koji je 2004. radi konferencije o bezbednosti u Briselu tražio belgijsku vizu i podneo pozivno pismo visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane. Anastasijević se suočio s problemom da "Solanin poziv nije valjan budući da nije državljanin Belgije, a EU nije belgijska kompanija".

Sledeće godine na nastavku konferencije, ovog puta u Barseloni, Anastasijević je dobio odgovor da "Solana ne živi u Španiji". U oba slučaja, vizu je dobio tek pošto je zapretio da će objaviti tekstove o tim dogadjajima.

Projekat "Bela šengenska lista" pri ESI, kojim predsedava bivši italijanski premijer Đulijano Amato, ocenio je da uslovi EU za ukidanje viza predstavljaju zahteve za čije su ispunjavanje potrebni vreme i novac, "ali da bi njihovo ispunjenje učinilo bezbednijom celu Evropu, ne samo zapadni Balkan".

Značaj transparentnosti

"Osiguravanje granica regulisanjem procedura za azil, izdavanje pasoša koji se ne mogu krivotvoriti i uspostavljanje policijskih struktura koje mogu da sarađuju s agencijama za sprovođenje zakona u celoj Evroi dobro je samo po sebi. Saradnja, a ne izolacija, daje najbolje rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i ilegalnog useljavanja", konstatuje ESI.

ESI je izrazio uverenje da bi proces liberalizacije viznog režma trebalo da bude transparentan. Građani Albanije, BiH, Crne Gore, Makedonije i Srbije moraju da znaju šta se traži od njihovih vlada kako bi mogli da procene napredak, dok "evropska javnost" zaslužuje da zna šta se u ovim zemljama preduzima u okviru temeljnih reformi kako bi se EU učinila sigurnijom, navodi ESI.

ESI ocenjuje da je u procesu ispunjavanja postavljenih uslova od strane EU najviše odmakla Makedonija i navodi reči češkog premijera Mireka Toplaneka: "Makedonija je ispunila sve uslove za liberalizaciju viza, a ako postoji problem, on je političke prirode". ESI takodje upozorava da bi EU trebalo da osigura da zemlje koje ispune uslove dospeju i na belu šengensku listu, jer će u protivnom biti ugrožen njen kredibilitet.