Duh pravoslavlja se vraća i u Mostar

Prvi put posle rata ponoćnu liturgiju u Mostaru služio je vladika zahumsko-hercegovački Grigorije. „Neka je blagoslovljen ovaj vaš dolazak u ovu mostarsku vitlejemsku pećinu. Neka je blagosloven dolazak svih naših prijatelja koji su s nama. A s nama su večeras ovde i naša braća, rimokatolički sveštenici. Neka je i njima zahvalnost naša i ljubav naša“, reči su koje je vladika Grigorije uputio na početku svog obraćanja građanima Mostara.

Od tradicije se ne odustaje

Borislav Škoro među prvima se vratio u Baćeviće, najveće srpsko selo u mostarskoj opštini. Reč je o pitomom kraju, udaljenom svega nekoliko kilometara od Mostara. Sa suprugom Olgom već jedanaesti Božić dočekuju u svom domu, koji je uvek otvoren za porodicu i prijatelje. Iako se, kaže, sećaju boljih dana kada je trpeza bila bogatija a kuća punija, od tradicije se ne odustaje.

„Božić se obeležava tradicionalno. Svako prema svojim mogućnostima. Ranije su mogućnosti bile bolje, ali ipak i pored toga što je zaposlenost slaba, za ovaj dan se snađu i obeleže ga kako Bog zapoveda“, priča Škoro.

Dan uoči Božića je Badnji dan. Reč badnji je staroslovenskog porekla i znači bdeti, biti budan. Tako na Badnje veče ne spavamo, nego čekamo rođenje Bogomladenca. „Badnjak se ostavlja pred kućom, a tek kada padne noć, domaćin ga iseče i unosi u kuću da naloži vatru. Badnjak simbolizuje ono drvo koji su pastiri doneli i kojim je zagrejana pećina u kojoj se rodio Bogomladenac. Kroz mesta koja imaju crkve, svečana kolona donosi ili dovozi ukrašen badnjak, prisloni ga uz crkvu, a naveče ga pale uz veliko veselje, osećaj zajedništva i blagosti koje u duše unosi božićno slavlje“, priča naš domaćin.

Supruga Olga sa ponosom dodaje kako je i ove godine na trpezi česnica – posebna vrsta pogače ali i pečenica od bravljeg mesa. Posuta je pšenica i kukuruz kako bi godina bila rodna i berićetna. „To je porodični praznik, ali dolaze i prijatelji. Čestitaju telefonski, dolaze u kuću, prvi, drugi dan…I mi posećujemo rodbinu. Zvale su me sestre. Stigli su nam sin i unuk iz Trebinja. Nadam se da će danas i sutra još prijatelja navratiti“, kaže Olga.

Nada u lepše i veselije Božiće

Naselje Baćevići međunarodni predstavnici su isticali kao primer uspešnog povratka predratnih stanovnika srpske nacionalnosti. Danas, samo 6 stanovnika Baćevića su i zvanično zaposleni u Mostaru. Iako se pre rata nisu isključivo bavili poljoprivredom, danas je to osnovna delatnost u ovom prigradskom naselju, kaže naš domaćin Borislav Škoro dok podvlači: „Mnogi bi se vratili u Mostar, da imaju od čega živeti“.

Pre rata, u Mostaru je živelo oko 25.000 Srba, a broj povratnika danas iznosi oko 8.000. Mnogi od njih, zbog nemogućnosti zaposlenja, prodali su ili zamenili svoju imovinu, trajno napustivši Mostar. Boro i Olga odlučili su da ostanu u svom domu, u nadi da će iduće Božiće dočekati još veselije u krugu starih i novih prijatelja.

autor: Sanel Kajan, Mostar

odg. urednik: Nemanja Rujević