Dva tradicionalna izdavača ujedinjuju snage

Kad su krajem 2012. dva medijska diva „Bertelsmann“ i „Pearson“ saopštila da svoje izdavačke kuće žele da ujedine u grupu „Penguin Random House“, inače mirna izdavačka branša ostala je bez teksta. Sa prometom od 2,5 milijarde evra nova firma će kontrolisati ogroman deo tržišta knjiga u delu sveta gde se čita na engleskom ili španskom jeziku.

Popularni autori poput Majk Kričton i E. L. Džejms, ali i ozbiljniji autori poput Orhana Pamuka, Salmana Ruždija ili Gabrijela Garsije Markesa sada su u istom klubu. Od Kine do Čilea, od Nju Delhija do Njujorka prostire se područje delovanja nove divovske izdavačke kuće.

Značajna na svetskom nivou

Prilagođavanje globalnim promenama odavno je karakteristično za oba ta partnera. Obe firme dobro su etablirane na tržištima tradicionalno engleskog govornog područja kao što su Velika Britanija, SAD, Kanada, Australija ili Novi Zeland. „Penguin“ je uz to snažno zastupljen u Indiji i u Kini. „Random House“ pak pokriva trećinu tržišta u Latinskoj Americi.

No nije samo položaj na tržištu taj koji ovu fuziju čini značajnom. Istorija kuće „Penguin“ seže daleko u period između dva svetska rata, dok se „Bertelsmann“ i „Random House“ mogu pohvaliti tradicijom dugom čak 180 godina. Mnogim čitaocima odraslim u Velikoj Britaniji ili u njenim bivšim kolonijama dobro su poznata klasična „Penguinova“ izdanja. Ta dva koncerna pažnju su posvećivala, kako masovnom tržištu, tako i najboljim savremenim autorima. Novi partneri sada među sobom dele ukupno 70 dobitnika Nobelove nagrade za književnost.

S obzirom na to da ni evropske ni američke vlasti zadužene za sprečavanje monopola na tržištu nisu ništa prigovarale, do fuzije ta dva izdavačka giganta došlo je brže no što se očekivalo. Te izdavačke kuće bave se pre svega lakom literaturom, gde je nadzor oko mogućeg monopola na tržištu mnogo blaži. Kada se radi o tekstovima vezanim za obrazovanje ili nauku tu bi se, ukoliko se pokaže mogućnost da bi oni mogli da počnu da stižu samo iz manjeg kruga izvora, već pozivala politika da nešto preduzme protiv toga.

Strateški protiv „Amazona“

Udruživanje „Penguina“ i „Random Housa“ usmereno je pre svega na spasavanje tržišta knjiga u okolnostima u kojima se stalno zatvara sve više knjižara. Naročito u zemljama poput SAD ili Velike Britanije, u kojima, za razliku od Nemačke ili Francuske, nema zakonom obavezujuće visine cene knjiga, u izdavačkoj branši dogodilo se nekoliko spektakularnih bankrota. Tako je na primer „Borders“, nekada drugi najveći izdavač na svetu, morao da zatvori vrata. Zbog rata cenama sa internet-prodajom kao i supermarketima, propada sve više knjižara. Zato niko ne sumnja u to šta stoji iza ove nove, velike fuzije: pre svega ustanoviti protivtežu dominantom položaju „Amazona“ koji je poslednjih godina osvojio tržište knjiga. U SAD, koje su daleko najveće tržište knjiga, „Amazon“ prodaje više knjiga nego svi ostali izdavači zajedno. Kada se radi o elektronskim knjigama, onda je „Amazonov“ udeo na tržištu čak veći od 60 odsto. Zahvaljujući svojoj snažnoj poziciji, „Amazon“ pri kupovini knjiga pokušava da kod izdavača snizi cenu.

Poslovi budućnosti

Ali do fuzije „Penguina“ i „Random Housea“ nije došlo samo zbog „Amazona“. Dodatna opasnost preti im i od samih autora. Već odavno nisu samo ambiciozni „pisci iz hobija“ ti koji su shvatili da mogu i sami da objave svoje knjige, a da pri tom one isto imaju izgleda da stignu do publike. Toga su izdavači i te kako svesni. Na prime, veliki prošlogodišnji izdavački hit „Pedeset nijansi sive“, autorka je prvo sama izdala na internetu.

Ukoliko bude i dalje dolazilo do velikih fuzija i koncentracije izdavačkih kuća, to bi na duge staze značilo da će biti sve manje izdavača koji će se takmičiti oko prava za dobre knjige. Tako da za autore, čija bi pozicija kroz fuzionisanje velikih izdavača mogla da bude oslabljena, ovo ujedinjavanje „Penguina“ i „Random Housea“ nije obavezno dobra vest.

Autori: Holger Eling / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković