Egipat i Nemačka – dve prijateljske zemlje

Prošlo su dve godine otkako je nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele posetio demonstrante na kairskom trgu Tahrir. Oni su tada uzvikivali: „Živela Nemačka, živeo Egipat!“ Vestervele im je obećao nemačku pomoć za njihovu revoluciju. Ta zemlja na Nilu omogućila je nemačkoj politici da se probudi iz šoka izazvanog „Arapskim prolećem“.

Od tada je Berlin veoma angažovan kada je reč o pružanju pomoći Egiptu na putu kojim je krenuo nakon svrgavanja diktatora Hosnija Mubaraka. Nemački šef diplomatije tamo je boravio već četiri puta. Sa svojim egipatskim kolegom, on demonstrira duboko međusobno poverenje. „Dragi Muhamede, s tobom Nemačku posećuje dobar prijatelj. Ovo je poseta prijatelja, kod prijatelja“, rekao je Vestervele egipatskom ministru spoljnih poslova Muhamedu Kamelu Amru, prilikom njegove nedavne posete Berlinu.

Strateški i ekonomski odnosi

Vesterveleova naklonost ima i dobre razloge. „Za nas je Egipat ključna zemlja regiona. Promene u regionu će se dogoditi samo ako dođe do promena u Egiptu“, rekao je Vestervele. On bi mogao da bude jer se radi o zemlji sa daleko najvećim brojem stanovnika. Egipat ima veliku ekonomsku i političku težinu u regionu, i veliki kulturni i politički uticaj u arapskom svetu. Egipat je za svoje susede de fakto dominantna kultura.

Važno je biti prisutan, a to se izgleda i isplati. Sve velike nemačke firme u Egiptu imaju svoje ekspoziture. Za Nemačku je Egipat, nakon Alžira, Libije i Saudijske Arabije, najvažniji trgovinski partner u arapskom svetu. Ta zemlja na Nilu, iz Nemačke godišnje naručuje robu u vrednosti od 1,7 milijardi evra. „Ekonomski odnosi sa Egiptom tradicionalno su dobri. Oni za obe zemlje igraju važnu ulogu“, kaže Manfred Tilc iz Nemačkog društva za podsticanje spoljne trgovine. On navodi da je geografski položaj Egipat strateški važan i da za nemačku ekonomiju predstavlja kapiju za ulazak na arapski i afrički prostor. Nemačka je, nakon SAD i Kine, treći najveći dostavljač robe u Egiptu.

Pouzdan politički partner

Nemačka polaže nade u Egipat i u političkom smislu, zbog pragmatično-umerenog stava te arapske zemlje prema Izraelu. Takav stav održava se i za vreme mandata islamističkog predsednika Muhameda Mursija. Njemu se prebacuje da je imao antisemitske ispade u prošlosti, ali je ipak, tokom nedavnih sukoba, posredovao u pregovorima između Izraela i Palestinaca. Zbog svoje diplomatske intervencije dobio je brojne pohvale u Berlinu.

Egipat već duže vremena može da se raduje tome što je prioritetna zemlja u koju Nemačka šalje svoju pomoć za razvoj. Prema navodima nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, u proteklih 50 godina odobreno je pet i po milijardi evra pomoći. Od kraja 2011. Berlin je na raspolaganje stavio 112 miliona evra za razvoj obnovljivih izvora energije u Egiptu. Nakon revolucije, oprošten mu je dug u iznosu od 240 miliona evra.

Međusobna simpatija

U Egiptu se očigledno od Nemačke mnogo očekuje. „Želim da uloga Nemačke u Egiptu i na Bliskom istoku postane veća“, izjavio je nedavno egipatski predsednik Muhamed Mursi za list Frankfurter algemajne cajtung. Šef države nije međutim jedini koji ima pozitivan stav prema Nemačkoj. „Egipćani generalno imaju otvoren stav prema Nemačkoj“, kaže Abd el-Halim Ragab. Taj profesor društvenih nauka od 1995. živi u Nemačkoj i predaje na Univerzitetu u Bambergu. „Nemačka, gledano iz političkog ugla, nikada nije imala probleme sa Egiptom, nije bila direktno uključena u ključne političke probleme. Dakle, uloga Nemačke u politici na Bliskom istoku se ne može porediti sa ulogom Amerikanaca. Oni veoma mnogo intervenišu i zato ne mogu svima da se dopadaju.“

Pored toga, Egipćani osećaju da Nemci pokazuju veliko interesovanje za njihovu kulturu. Svake godine Egipat poseti preko milion nemačkih turista. Čak i oni koji ne krenu na dugi put, žele da se upoznaju sa egipatskom kulturom. Novi muzej u Berlinu, u kome je izložena bista kraljice Nefertiti, jedan je od najposećenijih muzeja u Nemačkoj.

Autori: Hajner Kizel / Belma Fazlagić-Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković