EK: Gde su pare koje smo dali Balkanu?

U periodu između 2001. i 2006. godine Evropska unija je sa 470 miliona evra finansirala različite projekte na Zapadnom Balkanu. Taj novac je, između ostalog, investiran za nove kompjutere albanske policije, na graničnim prelazima, za kupovinu motorcikala pogranične policije u bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji i za obuku pravnika.

Evropska služba knjigovodstva sada se podrobnije pozabavila rezultatima tih investicija i evo šta je konstatovala: projektima za izgradnju institucija delimično su postignuti zadovoljavajući rezultati, ali je manje verovatno da će oni biti dužeg veka. Tako stoji u saopštenju za medije koje je objavljeno juče. Marten Engvida iz Evropske službe knjigovodstva ovako je to obrazložio:

„Razlog za to su slabe političke institucije na Balkanu i slabo učešće pogođenih država u ovim projektima. Predlozi za većinu projekata nisu dolazili iz regiona, već iz Evropske komisije i ostalih interesnih predstavnika spolja.“

Slučaj graničnog prelaza BiH-Hrvatska

Marten Engvirda kaže da treba voditi računa o tome šta će se desiti kada se komisija povuče iz projekata. Izveštaj Službe za knjigovodstvo sadrži 50 stranica i vrlo konkretne primere: inspektori su kod albanskih policajaca pronašli spakovane, nekorišćene kompjutere, osam meseci nakon što ih je Evropska unija isporučila istražnim organima. Razlog: albanske vlasti još nisu odlučile, ko sve treba da dobije kompjuter.

Drugi primer: na bosansko-hrvatskoj granici Evropska unija je dala zeleno svetlo za izgradnju graničnog prelaza na bosanskoj strani - vrednost: 3 miliona evra. U to vreme, još se vodio postupak oko pitanja vlasništva – usledio je pravni spor. Sada jedno privatno lice na bosanskoj strani održava carinski terminal – i od svakog vozača kamiona naplaćuje 15 evra. Evropska služba knjigovodstva komisiji daje tri preporuke:

„Prvo, komisija bi trebalo da radi godišnje planove, drugo, investicije treba da budu propraćene izgradnjom pravosuđa, policije i državnih struktura i treće - Služba knjigovodstva preporučuje da svi investitori u regionu, sarađuju“, kaže Engvirda.

Na taj način pomoć evropske komisije mogla bi da postane efikasnija i bolja.

Autori: Kristof Presl, Brisel / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković