Ekologijom protiv ekonomske krize

Razvoj privrede u prošlosti se skoro uvek odvijao na uštrb čovekove okoline. Globalna promena klime, ozonska rupa u atmosferi, smanjenje broja biljnih i životinjskih vrsta na planeti i uništavanje šuma cena su napretka.

Ipak, bez programa za podsticanje privrede stvari za ekologiju mogle bi izgledati još gore, smatra nemački ministar za okolinu, Zigmar Gabriel. Ako privreda zabeleži još veći pad, onda će i klimatski ciljevi sasvim sigurno pasti još niže na lestvici prioriteta, smatra on. Gabrel sadašnju krizu vidi i kao šansu za novi program investicija od kojeg bi profitirala i priroda.

„Potrebne su nam investicije i rešenja koja će uštedeti energiju, jer je trošimo previše. Još uvek smo neefikasni u proizvodnji toplote i struje. Zagrejavamo atmosferu umesto naše domove. Investicije u toplotnu izolaciju kuća donele bi radna mesta, pomogle očuvanju klime i snizile troškove građana.“

Ekologija može biti i motor privrede

Ono što traži nemački ministar za ekologiju, već godinama finansijski podržava program Ujedinjenih nacija pod nazivom UNEP. Šef UNEP-a je Ahim Štajner i on ističe da promena načina razmišljanja ne bi donela samo privredni razvoj, nego bi se odrazila i na zaštitu klime.

„Krize koje danas imamo - od promene klime, preko gubitka obradivih površina i širenja pustinja, jesu krize za čiji smo dolazak znali već godinama. Te pojave su sve dramatičnije i zahtevaju od nas da radikalno promenimo svoj način razmišljanja.“

Zahtev da se odmah deluje ne upućuje samo UNEP, nego i „World Watch Institute“. Taj institut u svom izveštaju navodi da se prosečna temperatura na planeti od početka industrijalizacije povećala za 0,8 stepeni celzijusa. Još jedan, dodatni stepen očekuje se u budućnosti, što će biti posledica zagađenja atmosfere koje postoji već danas.

Ipak, nije kasno za akciju. Ekolozi se nadaju radikalnom zaokretu kojeg bi mogao da donese novi predsednik SAD Barak Obama. Ako SAD svoj program za podsticaj konjukture zasnuju na ulaganju u ekološki orijentisane tehnologije, onda će to označiti pridobijanje važnog saveznika u borbi za očuvanje klime. SAD su, naime, ne samo svetska privredna sila, nego i najveći zagađivač atmosfere.

Pri tom, tvrdi Ahim Štajner, nisu samo industrijske zemlje severa Evrope shvatile činjenicu da takozvana „zelena privreda“ može da donese napredak i radna mesta. Takvo mišljenje preovladava sve češće i u državama u razvoju - u Latinskoj Americi, Aziji i Africi.