Ekonomija cveta, zašto bi se nešto menjalo!?

U doba kada mnoge zemlje tek počinju da se oporavljaju od krize, ekonomski pokazatelji Švedske izgledaju kao sa neke druge planete: stopa privrednog rasta od preko 4 odsto, državni dug od jedva 40 odsto BDP-a, a mnoge druge države u Evropi imaju i dvostruko gori rezultat. Ne samo to: u upravo objavljenom popisu konkurentnosti zemalja sveta, Švedska zauzima zavidno, drugo mesto, odmah iza Švajcarske. Nemačka, pa i Sjedinjene Države, se u tom ispitivanju smatraju mnogo nepovoljnijim mestima za sklapanje dobrog posla.

Plodovi dugogodišnje štednje

Zapravo se mora priznati da sadašnji konzervativni premijer Rajnfelt i njegova koalicija sa liberalnim narodnjacima, strankom centra i hrišćanskim demokratama, u ovoj krizi ubire plodove politike koju su vodile socijaldemokrate koji su decenijama bili na kormilu Švedske. Jer i ta je zemlja bila tipična industrijska nacija – poput Nemačke, ali je skandinavska kraljevina već odavno počela sa rigoroznom štednjom uz poreze i namete koji su među najvišima na svetu.

Utoliko ne čudi da je i ovaj izazov svetske krize Švedska prošla mnogo lakše nego druge zemlje i trenutno je jedna od retkih zemalja Evrope koja ispunjava uslove o stabilnosti iz Mastrihta – iako ona nema evro i još nije izvesno da li će prihvatiti zajedničku valutu.

Opasnost s desne strane

Nad ovim sjajnim gospodarskim podacima postoji samo jedna senka – stopa nezaposlenosti, posebno među mladima. U Švedskoj gotovo 25 odsto mladih ne može naći primeren posao, a po načelu „ko poslednji dolazi, prvi ide“, za vreme krize su se prvo otpuštali mladi saradnici. Zato se socijaldemokratska kandidatkinja Mona Salin u sedmici uoči izbora ponovo izjasnila za koaliciju sa strankom zelenih. Ipak, kako pokazuju istraživanja, to neće biti dovoljno za povratak vlasti socijaldemokratama.

Nezadovoljstvo među mladima koristi i ekstremno desna stranka „Švedske demokrate“ koji bi na ovim izborima mogli da osvoje čak 7,5 odsto glasova. To bi koaliciju desnog centra moglo koštati većine u Rajhstagu, ali je premijer Rajnfelt najavio da će radije voditi manjinsku vladu nego stupiti u koaliciju sa ekstremistima.

Autor: Anđelko Šubić (afp, dpa)

Odg. urednik: Nemanja Rujević