Ekonomska diplomatija Srbije

Sporazumom Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva ekonomije odlučeno je da Srbija pojača promociju svoje privrede u svetu. Uskoro bi trebalo da bude završen konkurs za prvu grupu takozvanih „ekonomskih diplomata“, koji će do kraja ove godine biti upućeni u zemlje sa kojima se planira unapređivanje ekonomske saradnje. Ključne zemlje su naravno članice Evropske unije i regiona, a osim toga planira se pojačano prisustvo i na tržištima Rusije, SAD i Azije.

U ambasadama Srbije širom sveta već postoje ekonomski atašei. Slanje novih kadrova tog profila ima smisla samo ukoliko u pojedinim ambasadama nemamo nikoga ne mestu ekonomskih savetnika, kaže za Dojče vele Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

„Onda je to u stvari samo dupliranje funkcija, neki dodatni trošak, i onda mi uopšte nije jasno šta će da radi sad ta ekonomska šatl diplomatija ukoliko već imamo tamo ljude koji su zaduženi za tu funkciju.“

Start usred ekonomske krize

Rezultati rada dosadašnjih ekonomskih savetnika nisu zadovoljavajući. Srbija ima veliki spoljnotrgovinski deficit, dok suficit beleži samo sa pojedinim zemljama regiona poput Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Akcenat ove akcije je stoga upravo na poboljšanju izvoza. Srbija ima strategiju za povećanje izvoza od 25 posto godišnje do 2011. godine.

„Pitanje da li Srbija ima tolike izvozne kapacitete, sasvim je na mestu. Imamo jednu robnu ponudu koja je dosta oskudna, siromašna, nemamo neki asortiman proizvoda kojima bismo se mogli podičiti, i po tome smo nisko pozicionirani na međunarodnom tržištu“, kaže Saša Đogović.

Otežavajuća okolnost za ekonomske diplomate je što na posao stupaju usred ekonomske krize. Ekonomisti stoga predlažu da Srbija potraži neka nova tržišta. Umesto slanja ekonomskih diplomata u zemlje EU, gde je Srbija koliko-toliko etablirana, šansa se mora tražiti na tržištima Kine, Severne Afrike, arapskih zemalja, Indije i Latinske Amerike.