Ekonomski divovi u klinču

Proglašavanjem odbrambene vazdušne zone iznad istočno-kineskog mora, Peking je samo dolio ulje na vatru odavno postojećeg teritorijalnog sukoba sa Japanom. Peking je ovom merom hteo da naglasi da ne odustaje. Mnogi sada vide tamne oblake rata koji se nadvijaju nad tim delom sveta.

Međutim, Detlev Ren iz Tokijske filijale Nemačke organizacije za spoljnu trgovinu GTal kaže: „Ovaj korak kineskih vlasti nije ni blizu tako opasan kao sukobi zbog podržavljenja spornih ostrva, 2012. godine (Senkaku/ Diaoju).“ Japanski ekonomisti su i te kako svesni opasnosti koju za privredu predstavljaju nacionalno obojene napetosti između Kine i Japana, ali „tome se ne pridaje preveliki značaj“, kaže Detlev Ren.

Nedavno je Keidanren, glavni Savez japanskih privrednika poslao visoku delegaciju na razgovore sa vodećim političarima u Kini. Dakle, na nastavku uzajamno korisnih mirnih odnosa, radi se i na tom nivou, kaže Ren za DW.

Kinezi i dalje vole Tojotu i suši

Američki ekonomski stručnjak, Kristofer Balding iz HSBC Business School u Šenženu u Kini upozorava od toga, da se na osnovu nacionalističke retorike kineskih funkcionera zaključuje da je to opšte raspoloženje u Kini. „U razgovoru sa ljudima se jasno ogleda dominantna svest, da obe strane profitiraju od mirnih bilateralnih odnosa“. U Kini su Tojota automobili i Suši restorani i dalje veoma popularni, kaže Balding za DW.

To je lepo, ali i opasno – za Japan. Jer, ako bi došlo do pogoršanja bilateralnih, pa i ekonomskih odnosa, Japan bi prošao gore od Kine. Na prvi pogled. Jer Kina je najveći uvoznik Japanske robe i investirala je skoro 300 milijardi američkih dolara u tu susednu zemlju. U obe kategorije – uvozu i izvozu, Kina je mnogo manje zavisna od Japana.

Veze u regionu ASEAN

Ren kaže da Kina više nije zemlja u koju Japan automatski najradije investira. "Japanske firme se delom povlače iz Kine i pažljivo razmatraju šta tamo ostavljaju. Troškovi rada u Kini rastu, pa Mjanmar i Vijetnam postaju sve interesantniji.

Japan prodire na nova tržišta i svoju proizvodnju prebacuje u druge zemlje, baš kao što to radi i Kina. Trgovinski volumen između Kine i Saveza država jugoistočne Azije – ASEAN, udvostručio se posle sporazuma o slobodnoj trgovini 2010. godine. Posle EU i SAD, ASEAN je treći po rangu trgovinski partner Kine.

Dakle kinesko - japanski teritorijalni sukob, ima ekonomske implikacije na ceo region. „Ako Kina zaista krene tvrdo protiv Japana, onda joj glavna opasnost na preti od mogućih ekonomskih gubitaka vezanih za tu zemlju. Mnogo veća opasnost je to što bi zemlje regiona iz temelja promenile svoju politiku poslovanja sa Kinom“, kaže američki stručnjak Balding.

Njega ne čudi to što ekonomska sila Kina želi da testira koliko daleko može da ide. Istovremeno, Kina je svesna u kakv rizik se upušta: jer ako pretera sa Japanom, reakcija bi stigla iz cele jugoistočne Azije.

Autor: Hans Špros/DR

Odg. urednica: Dijana Roščić