Ekonomski interesi Hrvatske na Kosovu

Situacija na Kosovu je takva da se reflektuje na evropsku perspektivu celog regiona, pa je normalno da je Hrvatska zainteresovana za stabilnost zemalja Zapadnog Balkana. U tom kontekstu se mora posmatrati i poseta premijerke Jadranke Kosor Kosovu, kaže za DW profesor Avni Mazreku, stručnjak za evropske integracije.

“Hrvatska je, kao prva zemlja kojoj je određen datum pristupa Evropskoj uniji i koja će se graničiti sa zemljama koje nisu članice Evropske unije, zainteresovana za političku i institucionalnu stabilnost zemalja Zapadnog Balkana. Zato posetu hrvatske premijerke vidim kroz prizmu pritisaka države Hrvatske na Vlade Kosova i Srbije da za nerešene probleme pronađu dugoročna rešenja.”      
 
Mazreku ističe da je u regionu aktuelna klima izgradnje dobrosusedskih odnosa u skladu sa evropskim standardima i da Hrvatska ima važnu ulogu u poboljšanju tih odnosa. “Poseta gospođe Kosor dolazi u jako interesantnom momentu za Kosovo, a vezuje se i za posetu nemačke kancelarke Merkel zemljama regiona, Hrvatskoj i Srbiji. Samo dan nakon posete gospođe Merkel Srbiji imamo posetu gospođe Kosor Kosovu i zato mislim da je sve to deo agende Evropske unije za Zapadni Balkan.”

Normalna zaintresovanost Hrvatske za kosovsko tržište

Na Kosovu zajedno sa premijerkom Kosor boravi i grupa hrvatskih privrednika koji su sa kosovskim kolegama održali ekonomski forum na kome su razmatrali mogućnost saradnje, naročito nakon što je kosovska vlada uvela meru zabrane uvoza robe iz Srbije. Profesor Mazreku dodaje da su razgovori o proširenju ekonomske saradnje Hrvatske i Kosova logični ako se ima u vidu da je Hrvatska zajedno sa Kosovom bila deo bivšeg jugoslovenskog tržišta.

I ekonomski analitičar Ibrahim Redžepi ocenjuje da je normalno da Hrvatska želi da proširi ekonomsku saradnju sa Kosovom.

“Odnosi na političkom nivou ili ekonomski odnosi sa Hrvatskom već dugo vremena postoje i obim razmene je jako veliki, iako nije na nivou koji je bio sa Srbijom. Sasvim je normalno da Hrvatska sada oseti svoju šansu na Kosovu, jer se radi o velikim ciframa, oko 450 miliona dolara, koliki je bio uvoz iz Srbije. Ta roba nedostaje na Kosovu i to je sasvim logično da će biti zainteresovane i Hrvatska i Bugarska i Makedonija i Albanija i sve zemlje koje imaju šta da ponude kosovskom tržištu.”

Trenutna robna razmena između Hrvatske i Kosova iznosi 57 miliona evra, a Redžepi ističe da Hrvatska na Kosovu može da plasira pre svega proizvode prehrambrene, hemijske i mašinske industrije.

Autor: Zulfija Jakupi, Priština
Odg. urednik: Jakov Leon