Eksplozivna, zavodljiva i vitalna

„Moja izdavačka kuća nema lice, ali ima hiljadu očiju“ govorio je osnivač Ernst Rovolt. Sanjao je o izdavačkoj kući koja bi bila otvorena prema celom svetu i to je bio njegov životni cilj. Ernst Rovolt bio je avanturista i bio je fanatičan čitač, voleo je umetnost i umetnike, pio je mnogo i imao ideju da sa 21 godinom postane samostalni izdavač. To se i dogodilo 1908. godine - iste godine, kada je glumica Maria Ledig rodila njegovog vanbračnog sina Hajnriha. Mladić se 1931. godine zaposlio kod oca, posle je postao njegov partner i nakon Rovoltove smrti 1960. godine preuzeo izdavačku kuću.

„Živeo sam pored svog oca duže vreme, a da uopšte nisam znao da mi je on otac. Tek posle završetka rata jednog dana je raširio ruke i rekao: “Dođi ovamo, zlato moje.“

Istorija odnosa oca i sina

Rovoltov sin zaista je bio zlata vredan. Naime, ideja sa kojom se senior Rovolt nije slagao o džepnim izdanjima, bila je njegova. Otac je komunicirao sa najvećim svetskim piscima, objavljivao Tuholskog, Kafku, Muzila, Balzaka i lično poznavao Hemingveja i Sinklera Luisa. Ernst Rovolt je bio genijalan i harizmatičan, ali istovremeno i dominantan i tiranin. Istorija izdavačke kuće Rovolt je ujedno istorija vrlo komlikovanog odnosa oca i sina. Hajnc Ledig kaže da su ga najviše vređala ta poređenja koja su bila nepravedna.

„Govorili su da je otac objavljivao Muzila i Kafku, a šta je sin uradio? On je napravio džepne knjige.“

Stogodišnja istorija izdavačke kuće Rovolt nije uvek bila ružičasta. Ime Rovolt je treće po redu. Iz prvobitne izdavačke kuće osnovane 1908. godine, Ernst Rovolt se povukao posle sukoba sa partnerom Kurtom Volfom 1912. godine. Druga izdavačka kuća, osnovana posle Prvog svetskog rata, zatvorena je 1938. godine kada su mu nacisti zabranili rad zbog sakrivanja jevrejskih pisaca. Treća izdavačka kuća nastala je nakon Drugog svetskog rata, kao zajednički projekat oca i sina Rovolt. Hajnrih Maria Ledig Rovolt sebe opisuje kao odgovornog, ali haotičnog, zaigranog čoveka.

Neugodan, ali bez nametanja

„Moj otac i ja smo uvek govorili da knjiga mora da bude eksplozivna, uzbudljiva i vitalna.“

Naravno da je ovakav pristup bio povezan sa rizicima. Ledig Rovolt je imao hrabrosti da objavljuje političke knjige, bilo da je reč o Rudiju Dučkeu ili kontroverznim nepoznatim autorima. Rovolt je objavio i tekstove Elfride Jelinek i F.C Deliusa. Hajnrih Ledig nikada nije želeo da služi čitaocima. Naprotiv. Želeo je da bude neugodan, ali bez nametanja. Ovo pravilo važi i danas.