Elektronika u automobilu

Kompjuter se oglašava već prilikom izlaska sa parkinga – piskavi zvuk, takozvani pipser, sve je učestaliji što se branik više približava nekoj prepreci.Kada se auto isparkira dužnost preuzima navigacioni sistem koji vodi vozača ka cilju.Iz zvučnika se čuje:

„Vozite dva kilometra ovom ulicom“.

Ponekad je u modernom automobilu teško proceniti kada tehnika prestaje da bude od stvarne pomoći i postaje samo iživljavanje.Da li zaista doprinosi bezbednosti to što u krivini kompjuter proračunava pod kojim uglom farovi najbolje slede zakrivljenje puta? I da li je potrebno da se radiom komanduje glasom – da vozač kaže:

„Radio – antena“

i da čip iz radio aparata odgovara:

“Čuli ste – antena”.

U novim automobilu više klase ugradjeno je 60 do 70 takozvanih kontrolora.Praktično, to znači da tokom vožnje funkcioniše 60 do 70 malih kompjutera.U mercedesu S klase kompjuter reguliše hiljadu 200 funkcija.U Folksvagenovom automobilu najviše klase “feton” položeno je četiri kilometra kablova.Tako automobil sve više postaje kompjuter na točkovima.Aleksandar Šloske iz Instituta Fraunhofer za automatizaciju kaže:

“Tvrdi se da je u modernom automobilu visoke klase delimično više elektronike nego u borbenom avionu.Problem je što još nismo u stanju dovoljno da proučimo pogrešno funkcionisanje te elektornike”.

U poslednje vreme, proizvodjači imaju sve više problema sa pouzdanošću elektronike u svojim automobilima.Prošlog juna Dajmler Krajsler morao je da pozove u servise vlasnike deset hiljada kamioneta – zbog greške u softveru dešavalo se da se motor isključi sam od sebe.U septembru prošle godine Volvo je pozvao u servise vlasnike pola miliona vozila.Greška u hladjenju motora mogla je da dovede do njegovog pregrejavanja.Proizvodjačima automobila u medjuvremenu poznat je niz najneobičnijih dogodovština sa kompjuterima. Šloske kaže:

“Recimo, dešavalo se da se otvara gepek kada vozač pritisne kočnicu.Naravno, to je vrlo praktično da kada dolazim iz supermarketa mogu izdaleka da otvorim gepek, ali ako u sistemu dodje do kratkog spoja, onda se taj gepek otvara prilikom pritiska na kočnicu.Dakle, smišljen je dobar sistem,ali se nije dovoljno razmišljalo o tome da tokom upotrebe može da dodje do grešaka i na koji je način moguće sprečiti te greške”, kaže Šloske.

Stručnjaci procenjuju da je elektornika danas kriva za polovinu kvarova automobila.Proizvodjači su u panici.Dajmler Krajsler je tako pokrenuo inicijativu “nula grešaka” čija poruka glasi: “Dosta funkcija koje korisniku ne dolose neku primetnu korist”.Na taj način firma nastoji da obezbedi pouzdaniju elektroniku u automobilu.Profesor na štutgartskom univerzitetu Hans – Kristijan Rojs kaže:

“Danas mreža postaje sve gušća – to znači pojedini delovi sistema sve više komuniciraju medjusobno.Ti delovi sistema ne potiču od istog proizvodjača, nego svaki proizvodjač pokušava da njegov deo za automobil bude optimalan.I svaki sistem za sebe funkcioniše savršeno, ali kada se povežu počinju problemi”, kaže professor Rojs.

Standarde kojih se pridržavaju pojedini proizvodjači trebalo bi u što većoj meri ujednačiti kako bi se smanio broj kvarova.Osim toga, ubuduće će se programi za kompjuter u automobilu strože kontrolisati kako bi se sprečile greške. Istovremeno, odustaće se, za sada, od nekih inovacija kao što je takozvano “break by wire” što bi se moglo prevesti kao kočenje preko žice.Naime, kočnice se ne bi antivirale mehanički, nego putem elektronike koju reguliše kompjuter.O tome professor Rojs kaže:

“Vozač bi i dalje pritiskao kočnicu, ali tu više ne bi postojala mehanička veza, nego bi ona bila zamenjena elektronskom.Čistih sistema by wire kada su u pitanju kočenje i upravljanje još nema, a oni u Nemačkoj nisu ni dozvoljeni”.

Do pre nekoliko godina proizvodjači su smatrali da mogu da pridobiju kupce spektakularnim elektronskim inovacijama.U medjuvremenu im je svanulo – za kupce presudna je pouzdanost vozila.Tek kada celokupna elektronika u automobilu bude besprekorno funkcionisala moći će da kažu zajedno sa navigacionim sistemom

“Stigli ste na cilj”.