Elita se zaklinje da neće biti gramziva

Kada su početkom juna apsolventi slavili kraj studija na Harvardu (Harvard Business School), ionako svečana procedura bila je ovaj put bogatija za još jednu tačku. Više od polovine od ukupno 900 apsolvenata položilo je zakletvu koju su prethodno sami kreirali.

„Moj zadatak kao menadžera je da služim društvu. Svoj posao ću obavljati moralno i sa najvećim mogućim integritetom.“

Da li to neka vrsta hipokritove zakletve za mlade menadžere?

Ideja je nastala na Harvardu među studentima i bila je isprva ismejana, kao i svi takvi proizvodi usijanih glava. Međutim ne samo da se ideja o zakletvi „primila“ na Harvardu već i na drugim elitnim školama za menadžere – do sada ju je položilo 1400 mladih menadžera. Oni se trude da vrate sjaj imidžu zvanja MBA „Master of Business Administration“ koji je gadno stradao zbog finansijske krize.

Nisu svi menadžeri kriminalci

Samo zbog toga što su upravo predstavnici ove profesije u Investicionim bankama na Vol stritu kreirali finansijske proizvode koji važe za uzrok krize – ne znači da su svi menadžeri potencijalni kriminalci – to bi ukratko bila poruka zakletve.

Činjenica je da nije samo narod besan na menadžere i banke. Menadžerima, pogotovu sa Harvarda, sve je teže da nađu posao. A to je nešto sasvim novo!

Firma Boston Consalting Group saopštila je da sve manje regrutuje njihove apsolvente, a jedan od glavnih ljudi u Telekomu za ljudske resurse, dakle za zaposlene, Tomas Satelberger kritikuje anglosaksonski tip školovanja za menadžere – kao prilično bezdušan.

Kritičari često navode da je upravo Harvard kao pozitivne primere svojom studentima uvek navodio energetski koncern Enron i Royal Banik of Scotland – simbole početka svetske krize! To se ne zaboravlja! To se ne oprašta!

A Harvardska škola biznisa stekla je slavu upravo svojom metodom – pozitivnih primera. Sve se uči na konkretnom slučaju. Velika pitanja i problemi ekonomije prilično su zapostavljeni. Bez obzira na to, diploma sa Harvarda bila je sigurna ulaznica za najbolje šefovske kancelarije na svetu i… milionske zarade.

U carstvu Aldija

Aldi je jedna od najtajanstvenijih firmi u Nemačkoj. Postoje Aldi jug i Aldi sever i dva brata, vlasnici jednog i drugog Aldija – koji se večito nalaze na listi najbogatijih ljudi u Nemačkoj. Čak ni sindikati nemaju stvarno uvid u unutrašnjost toga velikog koncerna – jer radnički saveti nisu dobrodošli u ovom lancu prodavnica diskontne robe. Regionalni šef, jedan od 31 najmoćnijih ljudi u koncernu, priča kako je Aldi nastao i kako se širio – sada već i po Grčkoj, Austriji, Velikoj Britaniji, Čak i Australiji i SAD. Ovaj šef pravi reklamu za radno mesto u koncernu, i prisutne studente mami sa 62.000 evra godišnje, sa Audi četvrtkom, itd..

„Ali zato morate da pazite na svaki ananas, i morate da prođete sve poslove – od rada na kasi i spremanja robe po policama.“

Da li se to sviđa studentima ekonomije, nutricionizama,... ? Ne!

Ali, kriza je i čovek iz uprave Aldija kaže da su obasuti molbama za posao. „Sve samo odlični studenti…“

Autor: Zidojčecajtung/ Dijana Roščić

Odg. urednica: I. Ivanović