"Ema" slavi 30. rodjendan

se na današnji dan pre trideset godina pojavio na kioscima.

"Smatram da je zanimljivo to što je "Ema" proizvod atmosfere klasične poltiičke agitacije u sedamdesetim godinama dvadesetog veka.”

Časopisu "Ema" je tokom proteklih 30 godina uspelo da se adaptira prema razvoju vremena i da ostane životan i otvoren ." Alisa Švajcer se sada kao i ranije oseća dobro pod svetlima reflektora.

Do sada je izašlo 276 izdanja časopisa "Ema", a teme kojima se bavi gotovo i da se nisu promenile za ovih 30 godina... To su: diskriminacija žena, pobačaj, pornografija, radni uslovi za žene, odnos prema katoličkoj crkvi, ili sada aktuelni odnos prema islamu.

Alisa Švarcer je od samog početka ostala verna principu da teme povezuje sa ličnom pričom jedne žene. Drugi princip "Eme" je da da konsekventno piše o poznatim i uspešnim ženama. Ženama koje su u centru pažnje javnosti. "Ema" daje prednost glumicama, muzičarkama i poznatim ličnostima sa medijske scene. Redakcija "Eme" je bezrezervno podržala saveznu kancelarku Angele Merkel. Alisa Švarcer kaže:

"Još od početka uzori su bili naša stalna tema, iako tada to nije bilo tako moderno i smatralo se feminističkim zastranjivanjem. Ali mi smo od početka negovali kulturu uzora, nešto što bi se danas moglo nazvati "uloga modela", poput Virdžinije Vulf ili Romi Šnajder."

Alisa Švarcer je naročito ponosna jer "Ema" ima jako mlade čitateljke. 25 posto medju njima su čak mladje od časopisa, i veoma su obrazovane. Polovina ima fakultetsko obrazovanje.

Alisa Švarcer i "Ema" i same su se pobrinule da budu na naslovnim stranicama novina. 1978. Alisa Švarcer sa još devet žena tužile su nedeljnik Štern zbog seksističke naslovne strane. "Ema" je 1978. prvi put pisala o seksualnom zlostavljanju, 1984. "Ema" je upoznala široku javnost sa temom "poremećaja u ishrani" mladih devojaka. U 2000 je slavila prvu ženu koja je kao vojnikinja ušla u sastav Bundesvera. U medjuvremenu je Alisa Švarcer zahtevala da se oštrije nastupi protiv muslimanskog ekstremizma. Jedna druga tema, se kao crvena nit provlači u istoriji "Eme" - to je borba protiv prostitucije.

"Moj stav o prostituciji je uvek bio: solidarnost sa prostitutkama, ako neko treba da se stidi, onda je to klijent koji ih kupuje ili podvodač koji na njima zaradjuje. Prostitutke su u 99 posto slučajeva jako siromašne. Za nas je prostitucija pitanje ljudskog dostojanstva i na kraju odnosa u kojem jedna osoba može da kupi drugu osobu su nedostojni čoveka. U Nemačkoje je 2002 promenjen zakon ali prostitutke nisu profitiral, mi smo medjutim sa novim zakonom doprineli tome da policija više ne može da interveniše po sopstvenom nahodjenju, jer je prostitucija legalizovana."

Alisa Švarcer želi da pokrene diskusiju u društvu sa ciljem da se donese zakon koji postoji u Švedskoj, prema kojem bi se kažnjavali oni koji koriste usluge prostitutki.

Henrijete Vrege