Embargo sa mnogo nepoznatih

Evropski ministri spoljnih poslova produžili su embargo na izvoz oružja u Siriju za još tri meseca. U ovu zemlju moći će da se doprema samo vojna oprema koja nije namenjena ubijanju (pancirne košulje, detektori za mine…). „U Siriji štošta nedostaje, ali oružja ima na pretek“, rekao je luksemburški ministar Žan Aselborn. Evropa i SAD zalažu se za odlazak Bašara al Asada sa vlasti, ali oklevaju da pošalju oružje pobunjenicima jer strahuju da su mnoge pobunjeničke grupe zapravo militantni islamisti.

Relativni embargo

Posmatrači su saglasni da aktuelni embargo ima mnogo rupa. Veruje se da pre svih Saudijska Arabija i Katar pomažu pobunjenike finansijski i oružano, dok je nejasna uloga Turske. „Postoje već isporuke preko zapadnih tajnih službi, ali o tome se malo zna“, kaže za DW Mihael Brzoska, stručnjak za pitanja bezbednosti. Eksperti tvrde da pobunjenicima najhitnije trebaju protivavionske rakete kako bi mogli da reaguju na vazdušne napade Asadove armije, kao i minobacači. Jedino teško naoružanje koje imaju su protivtenkovske mine.

Sa druge strane, sirijski režim i dalje može da računa na oružje iz Rusije, smatra Brzoska, iako su isporuke smanjene kako bi se Bašar al Asad privoleo na pregovore. Drugi put snabdevanja ide iz Teherana preko radikalnog Hezbolaha. Čak i bez toga, režim u Damasku iz perioda Hladnog rata ima dovoljno vojnog materijala da produži građanski rat u nedogled.

Više oružja znači više žrtava?

Embargo na oružje, osim vojnih i političkih, ima i humanitarne i etičke dimenzije. „Protivnici izvoza oružja u Siriju veruju da svaka nova puška znači još krvavije sukobe“, navodi Mihael Brzoska. „Do sada su se pobunjenici uglavnom borili malokalibarskim oružjem. Ako bi imali tešku artiljeriju, nivo nasilja bi se nesumnjivo podigao. Sa druge strane, protivnici embarga veruju da bi bolje naoružani opozicioni borci brže dobili rat, pa bi time ukupan broj žrtava bio manji“, kaže Brzoska.

Ejal Ciser, izraelski stručnjak za Siriju, potcrtava moralni aspekt – pobunjenici, kaže, očekuju da im EU i SAD pomognu i naoružanjem. „Pobunjenici bivaju masakrirani od strane vladinih trupa. Bilo bi pošteno snabdeti ih oružjem kako bi mogli da se brane od režima“, smatra Ciser. Sa druge strane, Ciser priznaje da je veliki problem što opozicija u Siriji nije jedinstvena. „Niko ne može da predvidi u čijim bi tačno rukama završilo isporučeno oružje.“

Strah od islamista

Najveću brigu Zapada upravo predstavlja mogućnost da oružje dospe do radikalnih islamista, kakvi su u velikom broju deo pobunjeničkih trupa. Radikalne grupe bi tako modernim oružjem mogle da utiču na posleratni poredak u Siriji, kao i da koriste to oružje za napade na ciljeve u SAD i EU. Mihael Brzoska međutim smatra da Zapad trenutno nema nikakav pregled situacije, jer oružje stiže iz država Arapskog poluostrva. „Verovatno bi bolji instrument kontrole bio da zapadne države naoružavaju samo one grupe u koje imaju poverenje“, smatra Brzoska.

Autori: Andreas Gorzevski / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković