Energetski giganti "na cedilu"

Time su, pre svega, pogođeni veliki energetski koncerni, koji su slabo pripremljeni za nova vremena. Novu šansa, sa druge strane, će dobiti lokalni ponuđivači, procenjuju stručnjaci.
 
Zemljotres, cunami i pre svega nuklearna katastrofa u Fukušimi u dalekom Berlinu izazvali su prave političke potrese. Munjevitom brzinom, kao da je poplavni talas zahvatio nemačku obalu, reagovala je savezna kancelarka Anglela Merkel.

„Upravo iz tog razloga poništićemo nedavno donesenu odluku o produženju rada nemačkih nuklearki i taj moratorijum važiće tri meseca.“

Do 2022. planira se gašenje svih nemačkih nuklearnih elektrana

Njihov rad trenutno kontrolišu četiri velike energetske kompanije: RWE, Vattenfall, E.on i EnBw. One se sada, osećaju ostavljenima na cedilu. Samo nekoliko meseci ranije vlada je donela odluku o produženju rada nuklearki. Istovremeno, drastično se promenilo i raspoloženje građana o korišćenju nuklearne energije. Četiri energetska giganta bili su najpre uzdržani prema odlukama vlade. Vreme dok traju rasprave, E.on želi da iskoristi na pravi način, saopšteno je iz te kompanije.

„Tešku 2011. i 2012. godinu iskoristićemo za konsolidovanje svih oblasti poslovanja. Za to vreme stvorićemo temelje za novu strategiju koja će od 2013. godina stupiti na snagu.“

Ali kako bi ta nova strategija trebalo da izgleda? To je sada veoma teško reći, kaže stručnjak za energetiku Uve Leprih sa Instituta za energetske sisteme budućnosti iz Sarbrikena i dodaje:

„Kada se čovek navikne na dugogodišnju ogromnu zaradu, onda traži polja na kojima tu zaradu može i u budućnosti da ostvari, a to će biti veoma teško.“

Nestajanje struje?

S obzirom da uverljivih koncepata za budućnost još uvek nema, velike energetske kompanije za sada nastavljaju priču o nezamenljivosti nuklearne energije. Direktor koncerna RWE Jirgen Grosman početkom aprila je upozorio:

„Moraćemo da računamo sa češćim nestajanjem struje, dva-tri puta godišnje.“

To se do sada nije dogodilo, a stručnjaci smatraju da ni narednih godina neće, sve dok ne bude ugašen i poslednji nuklaerni reaktor. Grosman kaže da će se do tada pribeći starijim konceptima:

 „Moramo da računamo sa tim da je nuklearnu energiju sada najbrže zameniti upotrebom fosilnih goriva. To će najvećim delom da bude ugalj, jer gasa nemamo dovoljno.“

Upotreba te vrste goriva nije alternativa

Savezna vlada je saopštila da će i dalje da se zalaže za zaštitu životne sredine, a korišćenjem fosilnih goriva oslobađa se previše štetnih i otrovnih gasova. Smanjenju štetnih gasova može da doprinese samo korišćenje obnovljivih izvora energije, kao što su vetar, sunce, biomase ili voda.

Stručnjak za energetiku Leprih kaže da su velike kompanije u obnovljivu energiju da sada uložile deo novca, ali ističe da je ta suma zanemarljiva ako se govori o ozbiljnijoj promeni energetske politike. Leprih predviđa i da će narednih godina doći do velikih promena na tržištu i da će manje kompanije imati sve veću ulogu u proizvodnji struje od obnovljivih izvora energije. Za četiri velike kompanije dolaze teška vremena, smatra Leprih.

„Na energetskom tržištu će biti mnogo više aktera, tržište će da se decentralizuje i veliki koncerni će morati da razmisle kako da pronađu svoje mesto.“

Autori: Dirk-Ulrih Kaufman / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon