E.ON planira poslove u Iranu?

Senzacionalno je odjeknula informacija, koju je ovih dana objavio disedorfski list «Handelsblat», da nemački energetski gigant E.ON planira poslove sa Iranom u vezi sa isporukama zemnog gasa.

Iran važi za drugo po veličini nalazište zemnog gasa u svetu. Procenjuje se da njegove rezerve tog energenta iznose blizu 27 biliona kubnih metara. Više zemnog gasa od Irana u svetu ima jedino Rusija.

Do sada je, medjutim, Iran izvozio sasvim malo zemnog gasa. Sada bi to trebalo da se promeni. Ekspert za pitanja energije pri britanskom Kraljevskom institutu Valeri Marsel tvrdi da je jedan od najvažnijih strateških ciljeva Irana upravo eksploatacija i isporuka zemnog gasa. Da li je to šansa za nemački energetski koncern E.ON? Na to pitanje odgovara ekspert za energetska pitanja univerziteta u Esenu Kristof Veber:

«E.ON-u se nudi šansa u promeni strukture isporuke gasa. Ta šansa je izrazita naročito zbog razvoja energetskih tehnologija, koje su povoljne sa stanovišta cena, kao i zbog trenutno visokog nivoa cena nafte i gasa u svetu», kaže ovaj profesor.

Iz Irana se zemni gas u Nemačku može dopremati bilo brodom, pošto se prethodno pretvori u tečno stanje, bilo klasičnim gasovodom.

Gotovo isključiva dosadašnja veza E.ON-a sa ruskim Gaspromom u diseldorfskom koncernu budi neprijatna sećanja. Naime, Gasprom je nedavno napravio kooperacioni sporazum sa E.ON-ovim konkurentom BASF-om, iako je o istom poslu prethodno pregovarao sa E.ON-om. Tako da sada filijala BASF-a učestvuje u eksploataciji zemnog gasa iz jednog nalazišta u Sibiru. I šef drugog E.ON-ovog konkurenta u Nemačkoj, energetskog koncerna RWE, Hari Rouls, od pre izvesnog vremena pokazuje pojačano interesovanje za poslove sa ruskim gasom. E.ON oseća taj pritisak, iako sam taj koncern poseduje 6,5 odsto vlasništva Gasproma. Uostalom i sam šef najvećeg nemačkog uvoznika gasa Vulf Bernotat je dosad više puta izjavio da E.ON namerava da izadje iz zavisnosti od ruskog gasa i da stoga traži alternative. Kakve posledice bi

E.ON-ov angažman u Iranu imao na poslove sa gasom koje ima sa Rusijom?

Ponovo pitanje za profesora Kristofa Vebera.

«To će sigurno ojačati pregovaračku poziciju E.ON-a sa ruskim partnerima, jer ruska strana više neće moći da polazi od toga da je E.ON ili neki drugi nemački koncern upućen isključivo na ruski gas, kao što je dosad bio slučaj», kaže profesor Veber.

Pregovori sa Teheranom su još u ranoj fazi. Jedna delegacija E.ON-ove filijale Rurgas je, kako «Handelsblat» saznaje iz krugova bliskih koncernu već boravila u glavnom gradu Irana, gde je razgovarala sa predstavnicima tamošnje vlade. Ipak već se traže kooperacioni partneri. Jer dok ne krenu isporuke gasa, najpre mora da počne njegova ekspoatacija i mora da se izgradi gasovod. Kao potencijalni partneri već slove francuski koncern naftne industrije Total i austrijski koncern OMV, koji namerava da izgradi gasovod od iranske granice do zapadne Evrope.

Medjutim, kao prepreka velikim poslovima stoji politika. Jer E.ON planira i veliki posao u Sjedinjenim američkim državama. On bi, pak, mogao da bude ugrožen zbog planiranih poslova sa Iranom. U prošlosti su planirani poslovi evropskih koncerna u Iranu redovno propadali zbog političkog pritiska iz Vašingtona.

Amerikanci su trenutno naročito tvrdokorni zbog spora u vezi sa iranskim atomskim programom. Američka vlada sada čak teži zavodjenju privrednih sankcija Teheranu. U E.ON-u za sada ne žele da komentarišu moguće poslove sa Iranom, o čemu piše diseldorfski «Handelsblat».