„Epidemija gojaznosti“ u Srbiji

Prema statističkim podacima, čak 57 odsto stanovnika Srbije je preterano ugojeno. Od tog broja, 37 procenata ima prekomernu telesnu masu.

Na porast broja gojaznih u Srbiji utiču način života, nedovoljno fizičke aktivnosti, ali i loše navike u ishrani, koje podrazumevaju konzumiranje brze hrane u sve većim količinama, upozoravaju stručnjaci. «Epidemija» gojaznosti u Srbiji započela je osamdesetih godina, a danas poprima alarmantne razmere. Populacija se sve češće suočava ne samo sa viškom kilograma, već i sa narušenim zdravljem, kao trajnom posledicom, ističe Prof. dr Dragan Vasiljević, iz Instituta za javno zdravlje Kragujevac:

«Savremen način života podrazumeva dosta vremena provedenog ispred računara, zatim konzumiranje brze hrane u neograničenim količinama, kao i vožnju automobilom umesto prijatne šetnje. Sve su to razlozi za pojavu gojaznosti, koja kod nas poprima široke razmere», upozorava dr Vasiljević.

Smetnje dolaze neprimetno

Zdravstvene smetnje prouzrokovane gojaznošću dolaze neprimetno, a najveći broj stanovnika Srbije odlazi kod lekara tek kad oseti prve simptome bolesti. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste činjenica da se najveći broj ljudi, kad oseti poboljšanje zdravstvenog stanja, vraća lošim navikama, dodaje Prof. dr Dragan Vasiljević. U savetovališta za pravilnu ishranu odlazi se najčešće iz estetskih razloga, pri čemu se ne shvata da gojaznost može da ostavi znatno teže posledice nego što je to samo loš estetski izgled, kaže dr Ana Aničić, specijalista za ishranu zdravih i bolesnih ljudi pri Regionalnom savetovalištu u Batočini:

«Kod nas su i dalje znatno veće gužve ispred ordinacija nego u savetovalištima za pravilnu ishranu, jer se ljudi ponašaju reaktivno i kod lekara idu tek kad obole. U našem narodu ne postoji dovoljno razvijena svet o preventivi. Izabrani lekari svakako mogu da prepoznaju pojavu gojaznosti, kao i sve potencijalne opasnosti koje ona sa sobom nosi», dodaje dr Aničić.

Sve veći broj gojazne dece

Ono što posebno zabrinjava jeste sve veći broj dece koja u čak sedamdeset odsto slučajeva ostanu gojazna do kasnih životnih dobi. Zbog tradicionalnog, ali pogrešnog mišljenja da je debelo dete zdravo dete, kod mladih se stvaraju loše navike u ishrani koje neminovno vode u gojaznost. U ovom trenutku se čak dvadeset odsto mališana vodi kao gojazno.

Dve trećine te dece ostaje gojazno i u kasnijem životnom dobu, pri čemu su suočena i sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, poput hipertenzije pre puberteta, dijabetesa i drugih bolesti, upozorava dr Milica Bošković, pedijatar u Centralnom dečijem dispanzeru Doma zdravlja Kragujevac: “Već od šestog meseca mnogi roditelji uključuju u ishranu dece keks i druge namirnice sa visokim sadržajem glutena. Takvim načinom ishrane povećava se mogućnost da deca kasnije budu distrofična i sklonija infekcijama u odnosu na decu koja nisu gojazna. Pored toga, brza hrana, koja se danas forsira svuda u svetu, u sebi ne sadrži odgovarajuće minerale i vitamine neophodne detetu”, dodaje dr Milica Bošković.

Lekari preporučuju svakodnevnu fizičku aktivnost u trajanju od najmanje pola sata i pravilnu ishranu, koja podrazumeva redovnost u unosu hrane, balans između količine unete hrane i onoga što će organizam potrošiti, kao i svakodnevno konzumiranje voća i povrća. Gojaznost će se u Srbiji uskoro lečiti i operativnom metodom, a trenutno oko sto ljudi čeka na operaciju kojom će se osloboditi viška kilograma.

Autor: Miloš Santrač
Odg. urednik: Jakov Leon