Erdogan dobija „ozbiljnu“ konkurenciju

Sedamdeset mu je godina, naučnik je i diplomata. Ali to po svemu sudeći Ihsanoglua neće sprečiti u političkom angažovanju. Rođen je i odrastao u Kairu, godinama je radio u inostranstvu, prije svega u Džedi u Saudijskoj Arabiji, sedištu Organizacije za islamsku saradnju. Kao šef najveće zajednice država, Ihsanoglu je prošle godine došao u sukob sa Erdoganovom vladom, zbog svog stava o svrgavanju sa vlasti egipatskog predsednika Muhameda Mursija. Ihsanoglu je odbio turski zahtev da se Egipat osudi zbog svrgavanja Mursija.

Predsednički kandidat opozicije govori pet jezika i sa svojom prosedom kosom deluje kao džentlmen. U svom prvom intervjuu od nominacije, koji je dao opozicionim novinama „Cumhuriyet“, istakao je značaj osnivača moderne Turske, Mustafa Kemala Ataturka. Reč je o gestu namenjenom članovima sekularne stranke CHP, čiji je šef Kemal Kilicdaroglu zajedno sa nacionalističkom strankom MHP, postigao saglasnost o zajedničkoj kandidaturi Ihsanoglua za predsednika.

"Vrlo pametna odluka"

Ihsanoglu ima težak zadatak, jer bi pored ujedinjenja opozicije, trebalo da pridobije glasove protivnika, pristalica Erdoganove AKP stranke, ali i islamističke partije Sadet. Ipak, preduslovi za takav ishod predsedničkih izbora postoje, pre svega zbog karaktera opozicionog kandidata. Jer Ihsanoglu je istovremeno pobožni musliman, ali i sekularista. Njegova supruga Fusun ne nosi maramu.

"Reč je o vrlo pametnoj odluci" koju su donele stranke CHP i MHP, napisao je kolumnista Mustafa Akiol, stručnjak za politički islam, u novinama „Hürriyet Daily News“. List "Taraf" je čak napisao kako bi Erdogan, s obzirom na to da Ihsanoglu predstavlja ozbiljnu pretnju, trebalo još jednom da razmisli o svojoj kandidaturi, koja je do sada važila za sigurnu, iako još uvek nije službeno objavljena.

Otpor u sosptvenim redovima

Ipak u opozicionim krugovima nisu svi oduševljeni zajedničkim kandidatom. Tako je izrazito sekularno krilo u CHP-u zaprepašćeno. Jedna od najglasnijih predvodnica ove grupe, poslanica Nur Serter, izjavila je da se stidi zbog odluke svog stranačkog rukovodstva. Za političare poput Serterove Ihsanoglu previše je religiozan. Stoga prema navodima medija nije isključeno da disidenti u CHP-u, donesu odluku o sopstvenom predsedničkom kandidatu. I predstavnici alevita, islamske manjine koja se u sunitskom okruženju oseća diskriminisanom, odbacuje Ihsanoglua kao zajedničkog kandidata.

Skeptični su i u agencijama za istraživanje javnog mnjenja. "Njegov zadatak je da pridobije glasove birača AKP. Pri tome najpre mora da ujedini opoziciju, a CHP je podeljen", kaže Adil Gur, šef Instituta za istraživanje A&G. Brojni glasači opozicionih stranaka bi iz protesta u vreme izbora, mogli da ostanu kod kuće, što bi samo uvećalo Erdoganove šanse za pobedu, tvrdi Gur. Osim toga Ihsanogluu ne ostaje puno vremena da se predstavi turskom biračkom telu, jer izbori se održavaju 10. avgusta.

Slabe šanse za opoziciju

Slično misli i Gurov kolega Mehmet Murat Posteki sa Instituta za ispitivanje javnog mnjenja - ORC. "On nema šansi", kaže Poesteki. Budući da je Ihsanoglu relativno nepoznat, opozicija je trebalo da ga predstavi kao svog kandidata još početkom godine, a ne kratko uoči izbora. Gur ukazuje i na Ihsanogluovo političko neiskustvo. Prvi direktni izbor za predsednika države će „de facto“ uspostaviti predsednički sistem u zemlji, što znači da bi bilo logičnije da jedna takva funkcija bude poverena ozbiljnom političaru, smatra Gur i dodaje: "On je dobar čovek, ali ne i dobar političar."

Stručnjaci poput Gura i Postekog i dalje veruju da su šanse premijera Erdogana za pobedu velike. Neki očekuju da će koliko već u prvom krugu 10. avgusta osvojiti više od 50 odsto glasova. Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji preko 50 odsto glasova, drugi krug izbora biće održan 24. avgusta. Do 3. jula, izbornoj komisiji bi trebalo da budu podnete sve kandidature. Kurdska stranka HDP želi sopstvenog kandidata i očekuje se da će njegovo ime objaviti ovog vikenda.