Erdogan u težnji ka neograničenoj vlasti

Mehmet Ali Sahin, potpredsednik Erdoganove vladajuće stranke AKP, obznanio je kandidaturu Erdogana na predsedničkim izborima koji se održavaju 10. avgusta. Ukoliko sadašnji premijer osvoji više od 50 odsto glasova, useliće se u predsedničku palatu u Ankari kao prvi direktno izabrani šef države. U suprotnom, moraće u drugi krug izbora 24. avgusta. A upravo je to ono što žele njegova dva protivkandidata - Ekmeledin Ishanoglu iz opozicione stranke CHP i Salahatin Demirtaš iz kurdske stranke HDP. Zvanične ankete pokazuju da je Erdogan u prednosti, ali prema istraživanima istanbulskog demoskopa Murata Gezičija, premijer je ispod granice od 50 odsto.

Erdogan hoće pobedu u prvom krugu

Ako Erdogan pobedi u prvom krugu, mogao bi da voljom birača opravda neka nova predsednička ovlašćenja. Turska je, prema ustavu, parlamentarna demokratija. Ali, Erdogan ne bi hteo da se kao predsednik ograniči samo na reprezentativne zadatke. Prema aktuelnom ustavu Turske, ta zemlja je parlamentarna demokratija. No, predsednik, pored ceremonijalnih, ima i neka praktična ovlašćenja koja Erdogan želi da koristi. U to spada i pravo da vodi sednice vlade - a on hoće upravo to.

Predsednik Erdogan bi tako u političkoj svakodnevici postao vrhovni šef vlade. Direktan izbor predsednika znatno jača njegovu finkciju, napisao je kolumnista Mehmet Metiner u listu "Jeni safak" bliskom vladi. To znači da bi funkcija premijera - koja je do sada bila odlučujuća - izgubila na značaju.

Pobeda Erdogana bi za Tursku značila pomeranje ka predsedničkom sistemu, naglasio je Metiner. Kritičari vide u tome opasnost. Jer, takva promena bi dovela do gubljenja aspekta predsedničke kontrole vladine politike - posledica bi bila porast moći za Erdogana bez istovremenog jačanja kontrolnih mehanizama. Doduše, Erdogan bi u tom slučaju morao da se odkrene funkcije šefa AKP. Aktuelni predsednik Turske Abdulah Gul u početku je odbacivao mogućnost zamene funkcija po primeru Rusije, ali sada više ne isključuje tu mogućnost.

Briga za stranku

Sahin Alpaj, politolog na istanbulskom univerzitetu Bahčešehir, kaže da Erdogan vrlo ozbiljno pristupa pitanju kako da AKP bez njega ostane homogena. Ako na čelo AKP dođe političar kao što je Gul, Erdogan će izgubiti direktnu kontrolu nad strankom, kaže Alpaj za DW. A ako se Erdogan odluči da na čelo partije postavi nekog drugog, politički slabijeg, naslednika, moraće da se suoči sa činjenicom da taj čovek možda neće biti dovoljno snažan da obuzda različita strujanja u stranci.

Zato ima i sumnji u pogledu rezultata AKP na parlamentarnim izborima koji se održavaju sledeće godine, kaže Alpaj. U Ankari se šuška da je čak i Erdoganova porodica skeptična kada je reč o njegovoj predsendičkoj kandidaturi - zbog brige o AKP.

Račun bez krčmara?

Takva razmišljanja, doduše, svakako znače pravljenje računa bez krčmara, jer ona polaze od ubedljive pobede Erdogana u prvom krugu predsedničkih izbora 10. avgusta. I dok Alpaj smatra da Erdogan ima velike šanse za takvu pobedu, demoskop Geziči stvar ne vidi tako. Po njegovom mišljenju. ličnost Ihsanoglua, bivšeg generalnog sekretara Islamske svetske organizacije OIC, onemogućava Erdogana da igra na "islamsku kartu" kao što je to činio ranije. Ishanoglu bi mogao da se dopadne konzervativnim biračima, pri čemu bi i kurdski kandidat Demirtaš mogao da dobije više od 7 odsto glasova. A baš to su glasovi koji bi Erdoganu mogli nedostajati za pobedu u prvom krugu.