Erdoganov pobeda - iznenađenje i razočaranje

Berliner morgenpost (Berlin): „Tako ne govori jedan demokrata. Turski premijer i šef islamske konzervativne stranke AKP Redžep Tajip Erdogan, na svoju trijumfalnu pobedu koja je mnoge iznenadila, reagovao je pretnjom da će njegovi protivnici skupo platiti svoje stavove.“

Flensburger tageblat (Flensburg): „Posle trijumfa na izborima, premijer Erdogan se nije zadovoljio samo zauzimanjem pobedničke poze. On preti svojim protivnicima osvetom. To više nikoga ne treba da čudi. Erdogan već dugo svoje političke protivnike i kritičare posmatra kao državne neprijatelje i proglašava ih teroristima koje mora da proganja do njihovih pećina. On vlada zemljom koja je društveno, ekonomski i politički duboko podeljena. Ali, umesto da teži neophodnom pomirenju među snagama koje vuku svaka na svoju stranu, Erdogan podstiče podelu. Jer mu ona koristi. Sa formulom: ja sam dobar – svi ostali su neprijatelji Turske, šef vlade mobiliše svoje sledbenike. I uništava nadu da bi Turska mogla brzo da dostigne standarde zapadnih demokratija.“

Nordvest cajtung (Oldenburg): „Nijedan političar posle Kemala Ataturka nije tako snažno promenio Tursku kao Redžep Tajip Erdogan. Ali, za razliku od osnivača Republike, islamistički premijer vodi zemlju natrag u Aziju, i još gore od toga – u verski legitimisanu despotiju. Pri tome je posebno zanimljiva činjenica da ga većina Turaka podržava na tom putu. Doduše, omladina to neće prihvatiti tek tako. Najbolji i najpametniji će jednom glasati taoko što će se zaputiti u pravcu Zapada. Osim toga, Erdogan ignoriše odlučujuću političku i ekonomsku konstelaciju: Turskoj je potrebna Evropa. A ne obrnuto.“

Frankenpost (Hof): „Turski premijer (...) nije čovek koji uživa u tišini. Kada je slavio pobedu na lokalnim izborima, sve se orilo od pobedničkih usklika. Njegovi protivnici će sada da plate, rekao je nepomirljivo. To je pogrešan znak, jer Erdogan najavljuje pre svega jedno: posle pobede će i dalje slediti svoj kurs konfrontacije – i to svom žestinom. Tako podstiče dalju putinizaciju Turske. U Turskoj je demokratija na kocki. To je još uvek jedna od najliberalnijih muslimanskih zemalja na svetu – i Erdogan mora da bude premijer liberalne Turske. Umesto da koristi raznovrsnost u društvu kao pokretačku snagu, Erdogan smatra da manjina samo ima da se pokorava stavu većine.“

Manhajmer morgen (Manhajm): „Premijer je lokalne izbore pretvorio u nacionalni referendum o svojoj politici i tako uložio svu svoju snagu – na kraju je čak ostao bez glasa. Očigledno ni skandal sa korupcijom nije mogao da uzdrma njegovu vladavinu. Erdoganova pobeda je nažalost katastrofa za Tursku. Zemlja je duboko podeljena, a njega to ne interesuje, on se interesuje samo za svoje birače koji mu i dalje obezbeđuju većinu. Te konzervativne pristalice ne zanimaju ni Jutjub ni Tviter dokle god privreda koliko-toliko funkcioniše. Osim toga, ovaj demagog je svojim ratom protiv alkohola pomirio duboo religiozne birače. Za to će Turska platiti visoku cenu. Ona maršira unatrag , reformski elan AKP je odavno jenjao.“

Miteldojče cajtung (Hale): „Ovo je da čovek protrlja oči. Zar nije još prošlog leta Turskom prošao veliki talas protesta? Ni optužbe za korupciju, koje su stigle i do premijerove porodice, očigledno nisu naškodile Erdoganu. Objašnjenje je jednostavno: Erdoganovi stalni birači, bogobojažljivi, konzervativni Anadolci, kao i anadolski doseljenici u velikim gradovima, ljudi su koje takve optužbe ne zanimaju previše. Oni u Erdoganu vide oca turskog privrednog čuda. Za jedanaest godina njegove vladavine, kupovna moć prosečne turske porodice se udvostručila. To je objašnjenje ove izborne pobede...“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković