Erozija Asadovog režima se mora ubrzati

Od nedelje (19.8.) u ponoć, u Siriji više ne deluje posmatračka misija Ujedinjenih nacija. Neuspeh Ujedinjenih nacija bio je predvidljiv i međunarodna zajednica mora brzo da deluje..

Neuspeh diplomatije Ujedinjenih nacija u Siriji nikoga ne bi trebalo da iznenadi. Da podsetimo: čak je i uzdržani i iskusni specijalni izaslanik UN Kofi Anan u martu izjavio da njegov mirovni plan predstavlja „nemoguću misiju“.

Režim sirijskog predsednika Bašara al Asada uložio je sav napor da bi silom ugušio masovne proteste i ciljano radio na tome da u narod unese podelu po etničkom i verskom principu. Strategija sistematske primene sile protiv sopstvenog naroda morala je na kraju da dovede do toga da se revolucija u Siriji pretvori u oružani otpor. I to je jedan od razloga zbog kojeg je, najkasnije nakon masakra u gradu Hula, de fakto i propala mirovna misija svetske organizacije.

Pobeda ili smrt u Siriji

U tom istrajavanju na nasilju, Asadov režim je bez sumnje imao oslonac u zaštitničkom držanju Rusije i Kine, sila s pravom veta u Savetu bezbednosti, ali i Irana. Nejedinstvo velikih sila u Savetu bezbednosti, koje imaju sopstvene geopolitičke interese, takođe je proteklih meseci doprinelo eskalaciji sukoba. O sudbini Sirije sada se odlučuje vojnim putem. Teško je zamisliti da bi sirijski režim, izolovan, kako među arapskim državama, tako i u inostranstvu, mogao da preživi. Zato bi morala da se ubrza njegova erozija, koja je već počela.

U to se ubraja i uspostavljanje zone zabrane letova, kako bi se od aviona sirijske armije zaštitili civili i dezerteri iz vladinih snaga. Morali bi i da se naoružaju i pobunjenici Slobodne sirijske armije. To se mora učiniti brzo, pre nego što cela zemlja bude uništena u dugogodišnjem građanskom ratu. Sve drugo bi bilo nekonsekventno i vodilo bi samo u produženje patnji ljudi u Siriji.

Komentar: Loaj Madhun
Odgovorni urednik: Ivan Đerković