Esperanto ili loš engleski?

EU ima 23 jezika. Svaki političar, od Malte do Irske, ima pravo da pregovara na maternjem jeziku i svaki građanin ima pravo da čita, barem najvažnije dokumente EU, takođe na maternjem jeziku. Za funkcionisanje mašinerije EU, neophodni su tumači i prevodioci, njih više hiljada, a oni koštaju četvrt milijardi evra godišnje. To znači da je hitno neophodan drugi jezik na kojem bi se Evropljani sporazumevali? Zašto ne esperanto, koji je krajem 19. veka izmislio Ludvig Zamenhof? Esperanto znači, onaj koji se nada, a takvih je dovoljno i u briselskim kancelarijama.

Šon O'Rajan je predsednik Evropske Esperanto-unije. Ali to tek uzgred. Glavni posao irskog diplomate jeste da prevodi tesktove EK na njegov maternji jezik. Takođe zna i nemački: "Ja sam za to da esperanto dobije određeno mesto u EU. Taj jezik je vrlo jednostavan i brzo se uči." O'Rajan je ubeđen u razvoj esperanta. Ali i njemu je jasno da u Briselu niko ozbiljno ne razmišlja da esperanto načini drugim jezikom EU.

"Moj esperanto je engleski"

Doris Pak, stručnjak u EP za kulturu i višejezičnost kaže: "Nipošto esperanto! Svi smo se navikli da se pripomažemo engleskim. Većina ljudi nauči engleski kako-tako. Moj esperanto je engleski."

I u jezičkoj mašineriji EU esperanto nema veliki lobi. Hans Šindler radi u briselskoj prevodilačkoj službi 32 godine. Za Hansa esperanto ne igra nikakvu ulogu. Ali zato vidi proboj engleskog - ili bolje reći lošeg engleskog, kako ga podrugljivo zovu on i njegove kolege prevodioci. "Loš govorni engleski koristi sve veći broj delegata, iako nama prevodiocima taj jezik para uši. Ali zapanjuje kako se ljudi dobro razumeju na jednom tako nestrukturisanom engleskom. U tom smislu, esperanto, koji je mnogo strukturisaniji veštački jezik, nema nikakve šanse."

Veštački jezik - to ne voli da čuje Šon O'Rajan. Uostalom na Vikipediji ima više tekstova na esperantu, nego što ih ima na nekim zvaničnim jezicima EU. I tako se O'Rajan nada da će esperanto zadobiti barem malo više poštovanja. A to bi bilo moguće kada bi se podsticalo učenje jednog tako preglednog jezika kao što je esperanto.

Autori: Martin Bone / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Nemanja Rujević