1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionJevreji u EvropiZapisi sa Ušća

ETA: 50 krvavih godina

11. avgust 2009.

Pet napada izvela je ETA u posljednjih 15-tak dana. Od toga su četiri bombe bile postavljene u srcu španskog turizma – Majorki. Napadi se dešavaju tačno na 50. godišnjicu od osnivanja ETA. Ko i šta je ETA?

https://p.dw.com/p/J7Va
U nedelju 9.8.2009. u Palma de Majarki eksplodirale su tri bombe
U nedelju 9.8.2009. u Palma de Majarki eksplodirale su tri bombeFoto: AP

Baskija i sloboda je značenje imena organizacije koju su osnovali baskijski studenti 1959. godine. ETA je osnovana s ciljem borbe protiv Frankovog režima i stvaranja nezavisne Baskijske države.

Ciljevi koje je ETA imala bili su dobrodošli kod stanovnika Baskije, tačnije činjenica da je ta organizacija zastupala socijalističke ideale i klasnu borbu protiv Frankove diktature.

ETA je, posebno u prvim godinama svog delovanja, uživala brojne simpatije kod mnogih građana Baskije, ali i kod protivnika Frankovog režima u ostatku zemlje. Ta podrška kod stanovništva bila je prisutna godinama.

Borba protiv Frankove diktature bila je jedan od prvobitnih ciljeva ETA
Borba protiv Frankove diktature bila je jedan od prvobitnih ciljeva ETAFoto: AP

Progon i napadi

U doba Frankove Španije, članovi ETA bili su, posle fingiranih sudskih procesa, osuđivani na smrt vešanjem, a ETA je na to reagovala brojnim napadima. Tako je na primer bilo i u njihovoj spektakularnoj akciji u decembru 1973. godine. Tada je u vazduh dignut auto predsednika Vlade i Frankovog naslednika, Luisa Karera Blanka.

Blanko i oba njegova pratioca su poginuli. Kao posledica tog atentata, Frankov naslednik postao je kralj Huan Karlos koji je Španiju poveo ka demokratskom uređenju.

Potajna radost brojnih Baskijaca i oduševljenje zbog načina na koji je izveden taj napad, za koji je ispod ulice kojom je Blanko išao na jutarnju misu, bio iskopan poseban tunel, bili su značajni za podršku ETA u 60-tim i 70-tim godinama.

Teška greška

Nasuprot drugim levičarskim terorističkim grupama koje su delovale 70-tih i 80-tih, kao što je nemačka Frakcija Crvene armije brigade ili francuska „Direktna akcija, ETA je dugo imala relativno jaku podršku kod stanovništva uprkos činjenici da nijedna druga grupa nije izvodila tako krvave napade kao ETA.

Španski premijer Luis Karero Blanko poginuo je u eksploziji autobombe 20.12.1973.
Španski premijer Luis Karero Blanko poginuo je u eksploziji autobombe 20.12.1973.Foto: AP

Procenjuje se da je tokom 50 godina postojanja u napadima te organizacije poginulo oko 900 osoba. Najkrvaviji napad desio se 1987. godine u podzemnoj garaži jednog tržnog centra u Barseloni. Tada je ubijena 21 osoba, a sama ETA je taj napad kasnije nazvala teškom greškom.

Reč greška do tada se nije mogla čuti ni od jedne terorističke organizacije. Nasuprot skoro svim drugim političkim terorističkim organizacijama u Zapadnoj Evropi, ETA od svoje borbe nikada nije odustala.

Krajem 90-tih godina, stanovništvo se otvoreno okrenulo protiv ETA. Pošto je jedan mladi poslanik bio obešen, hiljade ljudi je demonstriralo uzvikujući: Ubice, ubice!

To je pomoglo. ETA je postala uzdržanija, ali nije odustala od napada. Nekoliko meseci 2006. godine trajalo je primirje - kako ga je sama ETA nazvala. Počeli su oprezni razgovori između španske Vlade i baksijskih opozicionara. Pa, ipak posle samo nekoliko meseci, ETA je prekinula primirje i nastavila sa napadima.

Autori: Holger Šmit / Zorica Ilić

Odgovorna urednica: Marina Martinović