EU: Gadafi mora da ode!

“EU je vlastima u Libiji poslala jasnu poruku da nasilje nad građanima mora da prestane i da će oni, odgovorni za to, snositi posledice. Trenutno vođstvo Libije mora da se odreke vlasti bez odlaganja. Svih 27 zemalja članica EU su to rekle glasno i jasno”, izjavio je predsednik Saveta EU, Herman van Rompej posle vanrednog sastanka evropskih lidera, koji su se u Briselu u petak (11.3.) okupili da razmotre evropski pristup situaciji u Libiji i regionu Severne Afrike. Van Ropmpej je naglasio da Evropski savet “pozdravlja i ohrabruje” Prelazni nacionalni savet osnovan u Bengaziju, koji se u EU prepoznaje kao dovoljno pouzdan politički sagovornik. Istovremeno evropska dvadesetsedmorica izražavaju zabrinutost zbog humanitarne situacije u Libiji i na njenim granicama, i poručuju da sigurnost ljudi mora biti osigurana na svaki mogući način:

“Evropski savet izražava svoju duboku zabrinutost povodom napada na civile, uključujući i vazdušne napade. U cilju zaštite civila, zemlje članice ispitaće sve neophodne opcije, ukoliko postoji jasna potreba, jasan pravni osnov i podrška iz regiona”, naglasio je Van Rompej.

On je pozvao zemlje EU da učine sve što je u njihovoj moći da osiguraju pozitivan ishod dramatičnih promena na Severu Afrike, pružajući pomoć demokratskoj transformaciji i ekonomskim reformama tog regiona.

Kritike na predlog Sarkozija

Kada je odlazak Gadafija sa vlasti u pitanju članice EU su složne u oceni da do toga mora da dođe i to bez bez odlaganja: "Važno je da zemlje EU pokažu političku volju, ambiciju i jednistvo u poruci da Gadafi mora da ode, da je njegov režim nelegalan i da je ono što radi svom narodu potpuno neprihvatljivo", smatra premijer Velike Britanije, Dejvid Kameron.

Istovremeno, članice EU su oprezne kada je reč o britansko-francuskom predlogu da EU prizna Gadafijeve protivnike, situirane u gradu Bengaziju, kao legitimnu vlast u Libiji. U Briselu se poziva na dijalog sa opozicijom, ali i naglašava da se diplomatska priznanja mogu odnositi na nacije, a ne na grupe ili vlade. Ministar spoljnih poslova Nemačke, Gido Vestervele, smatra da je neophodno razjasniti ko govori u ime naroda u Libiji i odrediti buduću politiku opozicije, čiji su neki od pripadnika donedavno bili članovi Gadafijevog režima.

Istovremeno je i drugi predlog koji je izneo predsednik Francuske, Nikola Sarkozi, o mogućim "odbrambenim" vazdušnim napadima na Gadafijeve snage, ukoliko one koriste hemijsko oružje ili bombarduju svoj narod, naišao na kritike unutar EU: "Svaka diskusija o vojnoj akciji je prvenstveno pitanje za SB UN, Arapsku ligu i NATO, a ne odgovornost EU. Na nama je da razmotrimo mogućnosti humanitarne pomoći i pomoći institucijama u prelasku na funkcionalnu demokratiju", izjavio je premijer Švedske, Frederik Rajnfeld.

Šefica evropske diplomatije, Ketrin Ešton, kaže da EU razmatra slanje vojne misije u Libiju, koja bi bila zadužena isključivo za humanitarne potrebe evakuacije i dostavljanja pomoći.

Gadafijeve milijarde vratiti libijskom narodu

Predsednik Evropskog parlamenta, Jirži Buzek, naglasio je da situacija u Libiji, ali i čitavom regionu Severne Afrike od EU zahteva formulisanje kratkoročne, srednjoročne i dugoročne strategije. Prema Buzekovim rečima trenutini prioriteti su zaštita civila, humanitarna pomoć i izgradnja osnove za demokratsku tranziciju u Libiji: “Jednostavno rečeno, libijski diktator mora da ode.Trebalo bi da preduzmemo korake u pravcu izdavanja međunarodnog naloga za hapšenje diktatora i drugih vodećih članova njegovog režima odgovornih za zločine protiv čovečnosti. Moramo da pošaljemo jasnu poruku da će ti ljudi biti izvedeni pred lice pravde.”

Predsednik Evropskog parlamenta podsetio je i na evropsko iskustvo političkih promena i reformi prilikom tranzicije sa diktatorskih režima na demokratske sisteme, i naglasio da ovo iskustvo može biti korisno za južne partnere EU. Jirži Buzek takođe smatra da je pored uspostavljanja stabilnih demokratija, Severnoj Africi od velikog značaja ekonomski razvoj tog regiona. Novac za razvojnu pomoć narodu Libije, prema mišljenju Buzeka, mogao bi da dođe i od zamrznute Gadafijeve imovine, koja se procenjuje na više desetina milijardi evra.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednica: I. Ivanović