EU i Blsiki istok

Evropska spoljna politika-za mnoge na Bliskom istoku to ne zvuči dobro. Predsednik Evropskog parlamenta Hans Gert Petering je optutovao u ime EU na Bliski istok kako bi razgovarao sa Izraelcima i Palestincima. U izraelskom Knesetu gvoorio je skoro pred praznom salom. Palestinski predsednik Mahmud Abas ga je primio kratko ali ljubazno.Skoro u isto vreme u Berlinu je zasedao bliskoitsočni kvartet.

Libanski profesor sa Instituta za politiku u Parizu Jozef Baut kaže:

"Kako bi se slika Evropljana korigovala u očima arapskog sveta trebaju nam mnogo jasniji i transparentniji politički akteri u Evropi. "

Planirana funkcija ministra spoljnih poslova EU ovde bi mogla da bude od pomoći, tako što bi ubuduće Evropa mogla i na Bliskom istoku da govori jednim glasom. Ali, za tako nešto potrebno je usvajanje Evropskog ustava. Pa ipak ni tada nije sigurno da će zajednički nastup spolja zaista biti zajendički. Pozicije mnogih članica EU u odnosu na Bliski istok su veoma različite.

Rolf Mitcenih, poslanik SPDa i sef odbora za Bliski istok u Bundestagu smatra da prilikom saglasnosti sa Vašingtonom u Blisko istočnom kvartetu jedno ne sme da se zaboravi: odlučujuće za Eu je jasna i nedvosmislena pozicija, a to je kod 27 država članica prilično teško:

"Najbolja imidzz kampanja je da se ima inicijativa i hrabrost da se radi na pojedinim spornim mestima. I važno je da onaj ko pokuša ne gleda na stvari crno-belo. Verujem da će tada imidzz EU biti bolji, nego što je sada kada se na EU gleda možda kao na produženu ruku odredjenih interesa."

Ekspert za Bliski istok Jozef Baut ima jedabn sasvim pragmatičan predlog: ako spoljna politika EU ostane tako komplikovana kao što je danas, zašto u Briselu ne objasne onima na Bliskom istoku koji donose odluke, kako funkcionise politički sistem u EU. Nešto kao evropska nastava za političare sa Bliskog istoka.