EU i Hrvatska - posledice kritičkog izveštaja
14. oktobar 2012.
Lavinu je pokrenula grudva snega bačena iz Evropske komisije, koja i nije bila tako mala. Reč je o Izveštaju Evropske komisije o napretku Hrvatske u ispunjavanju njenih obaveza, koje su joj postavljene kao uslovi za ulazak u EU. Nešto više od osam meseci pre nego što bi Hrvatska trebalo da uđe u društvo povlašćenih 1. jula 2013, stigle su kritike: stanje nije sređeno u pravosuđu, u upravi, borba protiv korupcije ne sprovodi se dosledno...
Izveštaj je bio objavljen u sredu 10. oktobra. Već dan ranije, nemački list Frankfurter algemajne cajtung objavljuje na naslovnoj stranici tekst pod naslovom "Nisu još ispunjeni uslovi za članstvo". A potom su počeli da se javljaju nemački političari, različitih orijentacija, koji smatraju da Hrvatska, zbog njene nespremnosti, ne bi trebalo da bude primljena u Uniju.
Nema garancije da će se ostati kod planiranog datuma
Prvi se u petak (12.10.) javio šef parlamentarnog Odbora za Evropu Gunter Krihbaum i član vladajuće konzervativne stranke (CDU). On je u intervjuu listu Zarbriker cajtung rekao kako smatra da Hrvatska u ovom trenutku nije "sposobna da pristupi Uniji". "Nema neoborivih garancija", da će se ostati kod odluke o hrvatskom pristupanju 1. jula 2013, kazao je Krihbaum. "Ako se ne preduzmu značajni napori da se postigne napredak, biće teškoća pri ratifikaciji u nacionalnim parlamentima", upozorio je nemački političar. Do sada je pristupni sporazum Hrvatske ratifikovalo 13 od 27 zemalja članica Evropske unije. Nemački parlament bi o tome trebalo da glasa na proleće.
S primedbama su izašli i drugi nemački poslanici. "Prvo ispunjenje uslova, pa ratifikacija", izjavio je istog dana novinarima socijaldemokratski poslanik Mihael Rot (SPD), koji je u nemačkom parlamentu zadužen za evropsku politiku. "Ukoliko i naredni izveštaj Evropske komisije bude vrlo kritičan, moglo bi da postane problematično", upozorio je Rot. Komisija će inače na proleće objaviti još jedan izveštaj u kome će oceniti napredak Hrvatske.
"Pretiti vetom je opasno"
Ali javili su se i poslanici koji misle drugačije: Zeleni su se izjasnili protiv pretnji. "Bundestag bi trebalo da vrši pritisak, ali pretnja vetom je opasna", izjavio je portparol za evropsku politiku Zelenih Manuel Saracin. "Polazim od toga da će Hrvatska obaviti svoj zadatak", kazao je on. Ukoliko to bude slučaj, Saracin će, kaže, svojoj stranci preporučiti da ratifikuje odluku o prijemu Hrvatske.
Nemačka vlada ipak računa s planiranim pristupom Hrvatske Uniji u julu iduće godine. Verujemo da Hrvatska do tog termina može da ispravi nedostatke na koje je upozorena u Izveštaju EK, izjavio je portparol nemačke vlade Štefan Zajbert.
Međutim portparol Ministarstva spoljnih poslova Andreas Peške upozorio je kako postupak ratifikacije sporazuma o pristupu Hrvatske u nekim zemljama EU, među njima i Nemačkoj, još nije okončan. "Ako bi se utvrdilo da na površinu isplivavaju neočekivane stvari, onda naravno o tome mora da se razgovara", rekao je Peške.
"Hrvatska nije zrela za članstvo"
U subotu (13.10.) predsednik parlamenta Norbert Lamert izjasnio se za usporavanje širenja EU. Unija najpre mora sama da se stabilizuje, upozorio je Lamert u intervjuu za novine "Velt am zontag", koji je dao povodom dodele ovogodišnje Nobelove nagrade za mir EU. Postoji "puno hitnih zadataka u konsolidaciji Unije koje treba ispuniti". Lamert je takođe rekao: "Posebno nakon iskustava s Bugarskom i Rumunijom, moramo ozbiljno da shvatimo najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku zemalja kandidata: Hrvatska očigledno nije zrela za članstvo."
O preambicioznom proširivanju, iako nije direktno spominjao Hrvatsku, slično se izjasnio i bivši predsednik Saveznog ustavnog suda Hans-Jirgen Papir. On je u izjavi koju je takođe dao u kontekstu objave ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, govorio o tome kako EU treba da postane "skromnija". "Ne možete slepo sve da centralizujete i samo da mislite na dalje proširivanje Evrope... Upozoravam da od Evropljana ne treba zahtevati previše", rekao je bivši predsednik nemačkog Saveznog ustavnog suda.
Osim Zelenih i Nemačke vlade, u odbranu Hrvatske javio se i socijaldemokratski političar i ministar za Evropu savezne pokrajine Baden-Virtemberg Peter Fridrih. Njemu su "zasmetale" "olake izjave predsednika nemačkog parlamenta". Prema njemu, iz dodele ovogodišnje Nobelove nagrade za mir Lamert je izvukao "najveći mogući pogrešan zaključak". Onaj ko dovodi u pitanje pristup Hrvatske, taj "EU osporava snagu da Evropi i u budućnosti obezbeđuje mir", rekao je Fridrih. Prema njegovim rečima, Lamert nije shvatio odgovornost mirovne snage, Evrope, prema Balkanu.
Autorka: Snježana Kobešćak (dpa, dapd, reuters, AFP)
Odg. urednica: Ivana Ivanović