EU „iz prve ruke“ za srpske đake

Posredstvom projekta „Evropski dnevnik“ deset srednjoškolaca iz Srbije dobilo je mogućnost da boravi u Briselu, i tako se „iz prve ruke“ upozna se sa radom evropskih institucija, ali i životom ljudi i samom srcu Evropske unije. Za neke od njih to je bilo prvo putovanje avionom, drugi su pak prvi put dobili priliku da uđu na teritoriju EU.

Upravo je problem slobodnog kretanja, o kome je generacija iz devedesetih samo slušala od svojih roditelja, ali i, kako kažu, nedovoljna informisanost o Evropi i Evropljanima, učinila da to putovanje bude prepuno utisaka i novih informacija.

Sve po propisima i prevoz ne kasni

Miloš, Danijela, Nađa, Željko i Dušan su tokom boravka u Briselu, o svojim utiscima, govorili za Dojče vele:

„Prvo što smo primetili jeste veći standard u odnosu na našu zemlju. Sve je nekako urbanije, a život je brži. Sve ide normalnim tokom i nema presecanja i grananja na nebitne stvari. Sve se radi po propisima i nema kršenja pravila kao kod nas.“

„Meni ovdašnje institucije deluju poprilično komplikovano, ali se sistem bazira na nekoj vrsti liberalnog principa. Prema mom mišljenju, EU deluje kao neka vrsta eksperimenta i ekonomskog i političkog.”

„Velike su razlike između ljudi, ovde i u Srbiji. Ovde su nekako više opušteniji i slobodniji. Pretpostavljam da je to pitanje mentaliteta.“

„Utisaka ima različitih. Ovde meni ’bode oči’ nedostatak čistoće. Sa druge strane tu je i odličan saobraćajni sistem. Ovde prevoz nikada ne kasni.“

„Očajan odnos Srbije i EU“

Dok pričaju o odnosima Srbije i Srba sa EU, srednjoškolci zaključuju da su oni komplikovani. Razloga za to, prema njihovom mišljenju ima mnogo. Počev od obrazovanja, preko politike, pa do mentaliteta:

„Za početak, tu su školski udžbenici, pogotovo iz istorije, koji su poprilično bazirani na antievropskoj ideologiji.“

„Objektivnost je danas prilično teško naći. Dosta je uticajna medijska propaganda. Svima nam je jasno koje frakcije imamo u zemlji i koja na koju stranu vuče.“

„Mislim da je odnos Srbije sa EU očajan. Prvenstveno zbog propagande i ideologija. Ja ne vidim problem zašto neko ne bi mogao da normalno sarađuje sa EU.“

„Ne znam da li je odnos baš tako očajan, ali jeste težak. Mi moramo prvo da sami sebi sredimo državu, pa tek onda da guramo ka Evropi i Zapadu. Za sada sve nas nešto vuče na Istok ne na Zapad. Teško se krećemo ka Zapadu.“

U EU sa nacionalnim identitetom

Na kraju, naši sagovornici se slažu da je Srbiji mesto u zajednici evropskih zemalja. Znaju da je tu ostalo još mnogo posla, a vremenske odrednice u tom procesu ne mogu da predvide. Svakako misle da neće biti tako brzo:

„Ja ne znam koliko će nama biti potrebno da uđemo u EU i da za sebe kažemo da smo potpuni Evropljani - ne samo geografski nego i po načinu života.“

„Ako ulazak u EU znači bolje obrazovanje i lakše putovanja onda je to svakako krosno. Mene tu jedino brine pitanje globalizacije i gubljenja nacionalnog identiteta.“

„Ja ne znam gde bih drugde mogao da vidim Srbiju. Ne mogu da je vidim ni u Rusiji, ni u Aziji, ni u Africi. Jedino je vidim u Evropi. E sad, sve dalje zavisi od nas.“

Autor: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković