EU ne bi da primi zatvorenike iz Gvantanama

Na sastanku ministara unutrašnjih poslova Evropske unije u Briselu bilo je reči o prijemu dve grupe ljudi za koje u Evropskoj uniji niko nije posebno zainteresovan. Reč je, prvo, o zatočenicima iz zatvora u američkoj bazi Gvantanamo na Kubi, koji predsednik Barak Obama namerava da zatvori. Drugu grupu predstavljaju iračke izbeglice, uglavnom hrišćani, u prihvatnim logorima u Jordanu i Siriji koji se nadaju da će u Evropi naći novu domovinu.

Što se zatočenika iz Gvantanamu tiče tu podele postoje i u samoj nemačkoj vladi. Tako ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer kaže:

„Ne otimamo se za njihov prihvat, ali to je pitanje kredibiliteta – da li podržavamo ukidanje zatvora ili ne“.

S druge strane, ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble primećuje:

„Većina polazi od toga da ti ljudi ne predstavljaju nikakvu opasnost, ali ako je tako, zašto su još u Gvantanamu?“.

Bolje da idu kući

Uprkos pritisku organizacija za zaštitu ljudskih prava veoma je mala spremnost u EU da se prihvate zatočenici iz baze na Kubi, a do sada Vašington to nije zvanično ni zatražio.

Što se iračkih izbeglica tiče, vlade dvadesetsedmorice su nešto predusretljivije, mada bi predsedavajući, češki ministar Ivan Langer, da i oni ostanu što dalje od EU:

„Mislim da bi najbolje bilo da ti ljudi odu kućama, ne u Evropu. Češka i druge članice podržavaju iračku vladu koja će zemlju učiniti bezbednom tako da ljudi mogu da žive u njoj“, rekao je Langer.

Reč je o oko pet hiljada izbeglica, svaka članica može da odluči da li će ih primiti ili ne, polovinu bi trebalo da prihvati Nemačka.