EU nerado prihvata sirijske izbeglice

Poređenje je sramotno za Evropu. Zbog građanskog rata je Siriju napustilo dva miliona ljudi, koji su prinudni smeštaj uglavnom pronašli u susednim državama, kao što su Turska, Liban i Jordan. Evropa sada u okviru UN programa bezvoljno prihvata 10.000 izbeglica i to nakon apela pogođenih zemalja i UNHCR-a. U okviru specijalnog programa o prihvatu izbeglica iz Sirije, utočište u Nemačkoj će pronaći 5.000 Sirijaca. Inače, u Nemačkoj je već 15.000 Sirijaca podnelo zahtev za azil. Švedska je takođe velikodušna: Sirijci koji već žive u Švedskoj dobili su dozvolu neograničenog boravka.

Mnoge druge zemlje EU nisu su se odazvale apelu UNHCR-a. Evropski doprinos izbegličkim problemima Sirijaca do sada se uglavnom ogledao u finansijskoj pomoći sirijskih suseda. Zemlje članice EU su u te svrhe, pojedinačno ili iz zajedničke kase, izdvojile 1,5 milijardi evra.

Neki ne rade ništa

U Evropskom parlamentu žustro se diskutovalo o odnosu prema izbegličkom problemu. Liberalka Nađa Hirš, u razgovoru za DW je izjavila da EU treba da osmisli evropski program o prihvatanju izbeglica. Klub poslanika njene stranke želi da 90 odsto potražilaca azila ne prihvati samo deset evropskih zemalja, kao što je to sada slučaj, nego da se potražioci azila podele po broju stanovnika i privrednoj razvijenosti zemlje članice EU.

Nemačka bi takođe trebalo da poveća broj primljenih izbeglica i njihovim porodicama srdačnije da pruži ruku. Veliko razočaranje su dve velike članice EU: Francuska i Velika Britanija. Pariz i London žele da prihvate do 2.000 izbeglica. Hiršova kaže da se od ove dve zemlje može očekivati daleko više.

Pravedna raspodela i dobrovoljna odluka?

Monika Holmejer iz CSU (Hrišćansko-socijalna unija) okolnosti doživljava drugačije, što je u neku ruku iznenađujuće, s obzirom da njen stranka sa sestrinskom partijom CDU i liberalima, čine vladu u Berlinu. Holmejerova je znatno umerenija. U intervjuu za DW ona je rekla: “Užasan građanski rat u jednoj tako velikoj zemlji kao što je Sirija ne možemo regulisati prihvatanjem izbeglica u drugim zemljama sveta. To jednostavno nije moguće”. Ipak, ona podržava odluku Nemačke da prihvati 5.000 izbeglica iz Sirije.

"Svake godine jedan mali grad"

Da li će Evropa rado i dobrovoljno otvoriti svoja vrata potražiocima pomoći? Nađa Hirš kaže da se od političara ne može mnogo očekivati: “Činjenica je da se zemlje članice nerado bave izbegličkom temom. To nije tema na kojoj se na unutrašnje-političkom planu mogu zaraditi poeni”. Protivljenje u društvu je često veliko. Dokaz za to jeste veća popularnost desnih, rasističkih stranaka u mnogim državama. Primeri za to su “Nacionalni front” u Francuskoj, “UK Independence Party“ u Velikoj Britaniji ili “Jobbik” u Mađarskoj.

Takva odbojnost prema migrantima dolazi iz straha da će sa izbeglicama iz islamskih zemalja doći i ekstremisti. Zbog toga neki u Nemačkoj smatraju da bi trebalo primiti samo hrišćane iz Sirije. Monika Hohlmejer odbacuje optužbe da se Evropa izoluje: „Ako pogledamo Švedsku, Dansku ili Nemačku, onda se godišnje prihvati broj ljudi koji može činiti jedan gradić“. Nađa Hirš takođe ne želi da pošalje poruku iz koje bi se moglo protumačiti kako svako može da dođe. Ona i dalje veruje da većina Sirijaca želi da izbegne opasnost i da će se vratiti čim se u zemlji uspostavi mir.

Autor: Kristof Hazelbah / Mehmed Smajić
Redakcija: Jakov Leon