EU pred izazovom ruske EU

Bio je to jedan od kraćih samita Evropske unije i Rusije – zapravo nešto više od tri sata razmene opštih informacija bez osetnih rezultata. Odnosi dva partnera trenutno i ne mogu da ponude više, to je bilo jasno još pre samita. Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je najavio „otvoren razgovor o prirodi i pravcu strateškog partnerstva EU i Rusije“.

Zastareli pogled Brisela

Razlog za zatišje u evropsko-ruskim odnosima nije toliko u razlikama u pogledu viza ili naknada za avionske letove preko Sibira. Čak ni eksplozivni razvoj u Ukrajini nije odlučujući za zategnute odnose. Ne, razlozi su mnogo dublje prirode.

Brisel ka Moskvi gleda kroz prastari durbin. Iz te perspektive, Rusija bi trebalo da sopstvenu modernizaciju zasniva na evropskom modelu, te da se preuzimanjem evropskih principa približi i samoj Uniji. Izgleda da je EU bila i ostala preokupirana sopstvenom finansijskom i dužničkom krizom pa nije primetila da ruski predsednik Vladimir Putin – najkasnije od početka svog trećeg mandata – gaji sasvim novu spoljnopolitičku strategiju.

Putin pozicionira Rusiju kao veliku silu koja je u globalnoj geopolitičkoj konkurenciji – između ostalog i sa EU. U tom kontekstu treba posmatrati i njegovu unutrašnju politiku. Dok je Brisel godinama podsećao Rusiju i Putina šta su to evropske vrednosti, ruski predsednik je samo vratio lopticu koristeći se svojim ultrakonzervativnim etičkim kodeksom: Evropa je ta koja svojim preteranim liberalizmom i tolerancijom za seksualne manjine zapravo izdaje hrišćansko-evropske vrednosti.

Evroazijska unija vs Evropska unija

Kako bi se održala u igri protiv centara moći i privrede – SAD, EU i Kine – Rusija se poslednjih godina pojačano okreće post-sovjetskom prostoru. Cilj je stvaranje Evroazijske unije sa Rusijom kao stožerom – to bi trebalo da bude alternativni integrativni model u odnosu na EU.

Upravo je zato stanje u Ukrajini postalo toliko zapaljivo. U toj drugoj po veličini državi Evrope upravo se sudaraju dva integraciona modela. U Ukrajini se odlučuje budućnost Putinove Evroazijske unije. Devičanski naivno bi bilo pomisliti da Putin neće iskoristiti sve adute kako bi blokirao Sporazum o pridruživanju između Kijeva i Brisela. EU bi se ponela neodgovorno ako u autoritarnom Viktoru Janukoviču vidi pouzdanog partnera za Sporazum, a da pri tom previdi čitav kontekst u kojem je i Rusija.

Pragmatizam umesto konfrontacije

Ishod nije samo propala briselska politika prema Ukrajini nego i odnos sa Rusijom koji je opterećen nepoverenjem što sve ne ide baš u prilog proklamovanoj sintagmi o „strateškom partnerstvu“. Čuju se u međuvremenu i glasovi koji traže konfrontaciju sa Rusijom zbog njene politike u Siriji, Ukrajini i na drugim poljima.

Ipak, pre nego što se poziva na novi Hladni rat, koji bi imao duboke i nesagledive posledice po Evropu i Rusiju, EU bi trebalo da smisli drugačiju i pragmatičnu spoljnu politiku ka istočnom susedu. EU treba da razvije strateške ciljeve za evroazijski prostor i da prihvati izazov koji joj Rusija upućuje svojom željenom Evroazijskom unijom. Na posletku, politika konkurencije sa tom Evroazijskom unijom nudi i šanse za saradnju sa Rusijom i biće sigurno uspešnija nego strategija konfrontacije sazdana na razočaranju.

Komentar: Ingo Mantojfel / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković