EU: Raste privreda, raste i nezaposlenost

Prvi znaci izlaska iz ekonomske krize, koji su se u EU pojavili u drugoj polovini 2009, nastaviće svoj postepen i pozitivan trend i u 2010. i 2011. godini. Poslednje ekonomske prognoze Brisela govore da bi u EU, tokom 2010. godine, trebalo očekivati privredni rast od 0,7 procenata, dok bi se ta stopa u 2011. popela na 1,6 procenata. Ovaj privredni rast dolazi posle jedne od najtežih recesija koja je pogodila evropski blok, pri čemu je bruto društveni proizvod (BDP) u poslednjih godinu dana opao za 4 procenta. U Briselu kažu da se sada situacija stabilizuje, i iznose oprezan optimizam za nastupajući period. Komesar za ekonomska i monetarna pitanja Hoakin Almunija:

“Možemo da kažemo da će oporavak evropske privrede biti održiv u 2011. godini. Tokom 2010. oporavak će tek hvatati svoj zamah.”

Nezaposlenost nastavlja da raste

Na takvu dinamiku oporavka svakako će uticati slaba potražnja u oblastima kao što su potrošnja i investicije. Najveći izazov za evropsku ekonomiju u narednom periodu svakako će predstavljati situacija na tržištu rada. Očekuje se tako da će broj nezaposlenih u EU porasti za skoro trećinu u odnosu na brojke iz 2008. godine. Nastavak gubitka radnih mesta uslovljen je reakcijom tržišta rada na ekonomsku krizu, koja se tu reflektuje u zaostatku od 2-3 kvartala, podseća komesar Almunija:

“Tako je za očekivati da se napredak u oblasti BDP u 2010. godini još neće odraziti na cifre na tržištu rada. Zaposlenost će tako nastaviti da pada u 2010. Očekujemo tako stopu nezaposlenosti od skoro 11 procenata. Prve pozitivne signale možemo očekivati u 2011. godini.”

Poljska prva “u plusu”

I sve zemlje članice EU, pojedinačno, pogođene su efektima ekonomske krize. Neke veće članice kao što su Nemačka, Italija ili Velika Britanija imale su veći privredni pad u 2009. u odnosu na recimo Francusku, dok će jedino Poljska, od svih 27 zemalja članica EU, ove godine izaći iz negativnih rezultata. U Briselu kao jedan od uzroka ovakve nejednake evolucije BDP navode različit stepen otvorenosti ekonomija članica prema svetskom tržištu, pri čemu su otvorenije zemlje pretrpele i veće gubitke zbog globalne ekonomske krize.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednica: Sanja Blagojević