EU: Sve više siromašnih

Markus Grabka iz Nemačkog instituta za privredna istraživanja kao razloge navodi velike promene na tržištu rada.

„Trend koji se ne zapaža samo u Nemačkoj, nego i u SAD jeste promena na vrhu lestvice prihoda – sve veći prihodi pet odsto onih koji najviše zarađuju utiču na ravnotežu u zaradama.“

Stručnjak OECD-a Mihael Ferster takođe smatra da bi u promenama na tržištu rada trebalo tražiti uzrok sve veće neravnoteže u prihodima.

„Ima zemalja u kojima se to nije dogodilo - pomenuo bih Španiju ili Francusku. Dakle, očigledno nacionalna politika može nešto da učini kako bi se sprečila sve veća neravnoteža u zaradama“.

Istina, u Nemačkoj se preraspodeljuje više sredstava nego što je prosek u OECD-u, ali ta preraspodela nije efikasna.

„Važnije od pasivnih mera su one podsticajne kako bi ljudi našli posao. Ali, potrebne su i prateće mere kako bi se rad isplatio“, smatra Ferster.

Razlike će biti sve veće

Minimalna zarada kao u Francuskoj može da pomogne da se rad isplati i da više ljudi nastoji da se zaposli i zaradi dovoljno za život. Preraspodelom u Nemačkoj, međutim, često se pomaže pogrešnim osobama, a ne onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Veliki problem je i svetska finansijska kriza. Ukoliko u većoj meri pogodi i Nemačku razlike između bogatih i siromašnih mogle bi postati još veće.

„U vreme privrednog zastoja raste nezaposlenost, a sa njom i siromaštvo. Porašće i razlike u prihodima tako da se sredinom iduće godine u Nemačkoj može očekivati novo povećanje siromaštva i razlika u prihodima“, kaže Markus Grabka.